STIŽE NAM "VRUĆE LETO" ZA CENE NAFTE: Evropa se ponovo otvara i potražnja vrtoglavo raste!

Ponovno otvaranje ekonomija već je dovelo do rasta cena sirove nafte za oko 40 posto od početka 2021. godine, a intenziviranje putovanja tokom letnje sezone odmora u SAD, kao i povećanje robnog tranporta i i obnavljanje avio-saobraćanja, mogli bi dodatno da pritisnu cene, navodi se u prilogu američke tv stanice CNBC.

Za potrošače to znači da bi efekte poskupljenja goriva, do kojeg obično dolazi početkom leta, mogli da osete kasnije tokom sezone.

Fjučersi severnomorske nafte Brent, koja predstavlja međunarodnu cenovnu referencu za "crno zlato", porasli su u sredu 1,6 posto na 71,48 dolara po barelu, na najviši nivo od 8. januara 2020.

Cena američke WTI nafte na terminskom tržištu, za isporuku u julu, takođe je ojačala za 1,6 procenata na 68,83 dolara za barel, nakon što je u jednom momentu tokom trgovinske sesije dotakla nivo od 69,65 dolara, najviši od 23. oktobra 2018.

„Potražnja raste vrlo brzo jer svi voze, vidimo da se i Evropa ponovo otvara. Čini se da je u Indiji dostignut vrhunac infekcija, u smislu broja korona slučajeva, što bi po mom mišljenju moglo da znači da će uslediti povratak mobilnosti", kaže Francisko Blanš, globalni strateg za sirovu naftu i derivate u Benk ov Amerika.

Energetski analitičari se slažu da svet čeka period viših cena goriva, ali se ne slažu oko toga u kolikoj meri ni koliko dugo.

Blanš smatra da je Brent u ovom kvartalu već dostigao maksimum od 70 dolara, ali ima mnogo optimističnije srednjoročne procene od ostalih analitičara.

„Mislim da bismo u naredne tri godine mogli ponovo da vidimo cenu od 100 dolara za barel i ostajem pri tome. To bi bila priča za 2022. i 2023.godinu“, dodaje on.

Svoj stav argumentuje time da je "deo te priče činjenica da OPEK drži sve karte u rukama", da na strani ponude tržište ne odgovara naročito cenama, ali da postoji velika potisnuta tražnja, koju je sapela pandemija...

"Takođe imamo rast inflacije na svim stranama... a nafta kaska s rastom u odnosu na cene u celoj ekonomiji“, navodi Blanš.

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici, grupa poznata kao OPEK+, postepeno vraća naftu na tržište. Složili su se da sprovedu svoje ranije planirano povećanje proizvodnje od 350.000 barela dnevno u junu i još 450.000 barela dnevno počev od jula.

Saudijska Arabija je takođe odlučila da obustavi svoje dobrovoljno veće smanjenje pumpanja od oko milion barela dnevno nego što se sporazumom OPEK-a tražilo od nje, a koje je uvela početkom godine.

Grupa OPEK+ se dogovorila u aprilu da do kraja jula poveća proizvodnju za više od dva miliona barela dnevno.

Američki naftaši sada proizvode oko 11 miliona barela dnevno, u poređenju sa oko 13 miliona barela dnevno pre pandemije. Analitičari kažu da je neizvesno koliko će brzo ni da li će američke kompanije obnoviti proizvodnju do tog nivoa.

Suprotno od Blanša, potpredsednik analitičke kuće IHS Markit Danijel Jergin, procenjuje da će se cena nafte tokom ove godine u proseku zadržati na oko 70 dolara po barelu.

„Vidimo brzi rast potražnje od prvog do trećeg kvartala, za sedam miliona barela dnevno. Slučaj, koji je malo verovatan, da cena nafte dostigne 80 dolara, izazvao bi reakciju. To bi uticalo na potražnju, a takođe bi bilo i političke reakcije na to“, kaže Jergin.

Politički lideri će se, uveren je, u toj situaciji latiti telefona. Jergin dodaje da je predsednik DŽo Bajden u politici dovoljno dugo "da zna da su visoke cene benzina uvek problem za onoga ko je predsednik".

Analitičari takođe smatraju da će zbog ubrzanog rasta potražnje tržište moći da apsorbuje dodatnih milion barela iranske nafte dnevno, ako budu ukinute američke sankcije, što je uslovljeno zahtevom Bajdenove administracije da se Tehran vrati pridržavanju ranije preuzetih obaveza iz sporazuma o nuklearnom programu zemlje.

Kada bi to moglo da se dogodi, za sada ostaje nepoznanica, navodi CNBC.
 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI