ZA NJU NEMA PREPREKE Alo! vam predstavlja još jednog maratonca heroja: Trči, Iskra, trči!
Uz trčanje, Iskra je virtuoz na klaviru i osvajač mnogobrojnih nagrada na raznim državnim i međunarodnim takmičenjima. Trenutno se priprema za Beogradski maraton koji se održava u nedelju 6. juna. Biće to još jedna pobeda u nizu, a Iskra je za Alo! ispričala kako se našla u ovom sportu koji joj je pomogao da ostvari deo svojih snova.
PRVA I OSTALE TRKE
Stalno sam sedela. U školi, pa vožnja na relaciji Aranđelovac-Beograd, onda sedenje pored klavira. Kad sam počela da rastem, sve više sam se savijala. Pričali smo sa sportskim lekarima i došli do zaključka da su trčanje i plivanje najbolje stvari. Trčanje se tako i pokazalo. Tako sam 2018. prvi put izašla na Beogradski maraton, trčala sam trku zadovoljstva. Od 2019. moj vodič Aleksandar i ja intenzivno trčimo. Prvi polumaraton sam istrčala 2019. Ove godine će biti moj 15. polumaraton, uključujući i sve virtuelne trke koje sam trčala, koje su bile takve zbog korone. Istrčali smo Pariz, Nicu i Holivud. Imamo u nameri da trčimo još Berlin, London i Njujork i onda ćemo zatvoriti šest najvećih svetskih trka. Trčimo i noćne maratone, možda smo malo više opasni tada za druge, ali šta da radimo (smeh). Borimo se i sa kišom, i sa suncem i sa grmljavinom... Trčali smo i humanitarne trke. Mi se pojavljujemo gde god ima neki vašar (smeh). Inače, najbrže sam polumaraton istrčala za dva sata i 40 minuta. Slepi jako teško trče. Uvek kažem: „Stavite povez na oči, pa probajte“.
MUZIKA I CILJ
Postoje note na Braju, čitam ih, ali to je jako problematično, mnogo teže nego čitanje slova. Profesori mi snimaju i izgovaraju položaj prstiju. Ove godine sam učestvovala na dva međunarodna takmičenja, u Šapcu sam bila prva, a na ovom drugom sam zauzela drugo mesto. Bila sam i na dva međunarodna takmičenja iz solo pevanja, na oba sam uzela prvo mesto. Kažu da sam apsolutni sluhista, ali zato često čujem i ono što ne treba da čujem (smeh).
NAJHUMANIJI MARATON
Te 2018. smo sa Dejanom Nikolićem, direktorom maratona, napravili presedan u svetu. Izveli smo na polumaraton 80 osoba sa invaliditetom iz cele Srbije. Više od 20 osoba u kolicima, to je bio spektakl, slike su obišle svet i Beograd je od Svetskog atletskog saveza dobio priznanje kao najhumaniji maraton te godine.
Alo
KOLICAŠI, ĆOROSI I GLUVAĆI
Na stazi nas ima dosta. Kako se u šali zovemo, tu su kolicaši, ćorosi i gluvaći. Ovi sa kolicima izgledaju kao u stara vremena sa dvokolicama. Svi su blesavi i pozitivni.
MEDALJE
Sve su mi medalje podjednako drage. U stvari, najveća i najdraža medalja mi je osećaj koji mi pružaju ljudi okolo i drugi učesnici trke, tapšanje, bodrenje: „Možeš ti to, napred, ajmo, bravo, idemo do kraja“.
PORUKA RODITELJIMA
Želela bih da svim roditeljima dece sa invaliditetom kažem da zbog česte i, nažalost, velike diskriminacije ne izoluju decu od života. Ne treba da žive u virtuelnom svetu, treba da sagledaju stvari kakve jesu. Pa i osobe bez invaliditeta doživljavaju diskriminaciju, uvrede... Povedite ih da se bave sportom, videćete reakciju kad osete lepotu svega.
PODRŠKA
Majka Isidora i Aleksandar su mi najveća podrška. Nažalost, neki članovi porodice mi ne daju podršku, ali svakom je bitno da ima bar nekog uz sebe. Imam divne drugare, lepo reaguju, znala sam da nosim medalje u školu, drago im je zbog mene.
U nedelju 34. maraton
Beogradski maraton se u nedelju 6. juna organizuje 34. put. S obzirom na to da se održava u vreme epidemije koronavirusa, organizacija je složenija nego ranije a broj učesnika manji. Preporuka je da trkači budu kompletno vakcinisani i da se posebno obrati pažnja na distancu.
Iskrin vodič Aleksandar: Ona je pravi spartanac!
Aleksandar Andrejić je čovek bez koga Iskra ne bi mogla da trči. Ali i mnogo više od toga.
- Ja sam, kako Iskra kaže, njen nebiološki tata. Njena majka je rodila trojke, ali se Iskra rodila šest dana pre brata i sestre. To je bio prvi odloženi porođaj u jugoistočnoj Evropi. Zbog velike koncentracije kiseonika u inkubatoru, ona je potpuno ostala bez vida. Može samo da prepozna svetlost - priča nam Aleksandar, koji takođe od 2006. na jedno oko ne vidi uopšte, a na drugo vidi svega tri odsto.
Ističe da je Iskra jedina devojčica koja trči polumaratone:
- Neophodna je potpuna sinhronizacija nekoga ko je vodič i slepe osobe. Čvrst kontakt pravi problem. Zato koristimo elastičnu traku, Iskra je stavi na jednu svoju ruku, ja na svoju i onda ulazimo u ritam i dužinu koraka. Kod skretanja ili gužve moram da je usmerim. U početku je bilo mnogo teško, trebalo je vremena da se uskladimo. Ali Iskra je jedan pravi mali spartanac.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)