Higijenske navike zavise od toga da li ih neko gleda ili ostaju u četiri zida: Zbog korone se manje kupamo

Istraživanje koje je u sprovedeno u Institutu za javno zdravlje u Velikoj Britaniji otkrilo je da se svaki peti čovek tušira znatno ređe otkako je počela pandemija korone, dok čak 42 odsto ispitanika kaže da se tušira ili kupa malo ređe.

Glavni razlog: oni koji su radili od kuće često nisu videli nikakvu potrebu za jutarnjim tuširanjem koje im je ranije bilo rutina pre polaska na posao. Takođe, nije se izlazilo uveče, pa ni s te strane nije bilo potrebe za kupanjem.

Gotovo istovetan je bio rezultat istraživanja u SAD, a ne treba sumnjati da bi tako bilo i kod nas.

- Ljudi jednostavno ne osećaju potrebu da svaki dan izgledaju reprezentativno. Tuširanje kod njih ispunjava estetsku funkciju više nego što idu pod tuš zbog higijene ili čistoće - objašnjava dr Elene Larson, stručnjak za zarazne bolesti iz Njujorka, koja je bila deo tima koji je sproveo pomenuto istraživanje u Americi.

Velike promene dogodile su se i vezano za društveni život. U proteklih godinu i nešto svi smo smanjili druženje uživo sa prijateljima i rodbinom. Najveći broj kontakata, posebno kod mladih koji jedno vreme nisu ni išli u školu, sveo se na društvene mreže čije je korišćenje bukvalno eksplodiralo.

TIK-TOK BUM

Kako za Alo! objašnjava Darko Soković, direktor programa „Nova pismenost“ u organizaciji „Propulsion“, rezultati istraživanja koje su u Srbiji radili zajedno sa Cesidom pokazuju da je korona štošta promenila, ali i da ima stvari koje su ostale iste.

- Merili smo indeks digitalne pismenosti pre i posle korone. Pre je bio blizu 11, a sada je pao na 10,52. Kako je to moguće? Moguće je zato što se po definiciji digitalne pismenosti ne meri samo konzumacija nego i ono što stvaramo u tom prostoru, kako nešto kreiramo. E, zbog korone ljudi su se našli pred nečim novim na društvenim mrežama, morali su da upotrebljavaju nove alate, organizuju sastanke s kolegama virtuelno i tako dalje. Kad su se suočili s tim nešto niže su procenili svoju digitalnu pismenost - objašnjava Soković i iznosi konkretne podatke o promenama u korišćenju društvenih mreža.

- Recimo, 2019. godine, u ciljnoj grupi 12-24 godine, Tik-tok je koristilo njih 44%, sada je to 67%. Gledajući ukupnu populaciju, Fejsbuk i Vajber koristi više od 70 odsto ljudi. Kod Vajbera to je 11 odsto više nego 2019. Takođe, mladi u uzrastu do 32 godine mnogo više prate influensere nego ranije. Oni izjavljuju da se najviše informišu na društvenim mrežama, a potom od influensera i da njima veruju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI