ČLAN KRIZNOG ŠTABA UPOZORAVA Ako bude četvrtog talasa jedna grupacija građana na udaru

 

Da li će biti četrtog talasa i kada bi moglo doći do njega i dalje ne može da se utvrdi, ističe epidemiolog prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za borbu protv kovida 19 Vlade Srbije.

Ukoliko bi do njega došlo obolevanje bi moglo biti značajnije u mlađim uzrasnim grupama, ispod 40 godina gde su obuhvat vakcinacijom i dosadašnja stopa obolevanja niži u odnosu na starije dobne grupe, navodi epidemiolog. Klinička slika kod mlađih osoba je do sada uglavnom bila blaža.

"Da li će i kada doći do četvrtog talasa, ne može se prognozirati. To će zavisiti, pre svega, od obuhvata vakcinacijom u mlađim uzrasnim grupa u Srbiji u narednom periodu, kao i od mutacije virusa na globlanom nivou. Viši obuhvat smanjuje mogućnost za novi talas, kao i populaciju osetljivih i time eventualnu stopu obolevanja ukoliko do talasa dođe.

Značajnije mutacije virusa, na globalnom nivou, povećavaju verovatnoću za pojavu novih talasa, svuda u svetu, pa samim time i u Srbiji", navodi dr Petrović.

Ističe da je u Srbiji je vakcinacija protiv kovida 19 preporučena i da svako ima pravo da odluči da li će se vakcinisati ili ne. Svako može i da bira vakcinu, ako mu to sopstveno zdravstveno stanje omogućava i dodaje da je retko koja zemlja osim naše to omogućila svojim građanima.

"Kao epidemiolog, smatram da svi treba da se vakcinišu, izuzev onih koji imaju medicinsku kontraindikaciju. To je jedini način da ponovo živimo normalno. Nevakcinisani sami sebe ostavljaju u neizvesnosti i mogućnosti da obole. Pri tome nema nikakvih garancija da će bolest kod svakog biti blaga i završiti se povoljnim ishodom. Toga svako treba da bude svestan i veće stimulacije u pravcu vakcinacije od tog saznanja nema", navodi on, kao i da podržava sve razloge koji vode u pravcu vakcinacije svakog pojedinca, kao na primer, odlazak na more.

Tanjug

 

Navodi da se kolektivni imunitet stiče vakcinacijom i preboljevanjem i da se zna da je obuhvat vakcinacijom odrasle populacije oko 48 odsto, odnosno oko 35 odsto ukupne populacije, a da je broj registrovanih slučajeva nešto više od 10 odsto, pri čemi je značajan deo onih koji su preležali bolest naknadno i vakcinisan.

"Nepoznanica je procenat onih koji u preležali bolest sa blagim simptomima i nisu se javili lekaru i onih koji su samo bili inficirani, ali nisu imali simptoma. Svuda u svetu se pretpostavlja da je taj procenat relativno visok. Da bi se mogao dati odgovor na ovo pitanje, kolektivni imunitet se mora izmeriti odgovarajućim seroepidemiološkim ispitivanjem, a uslovi za to se stiču tokom leta", smatra dr. Petrović.

"Potrebno je obezbediti odgovarajući uzorak stanovništva koje bi dobrovoljno dalo uzorak krvi za ispitivanje humoralnog imuniteta kako bismo videli tu komponentu zaštite. Osim toga, priprema se i veliko evropsko istraživanje kojim će se meriti procenat zaštite i drugom, celularnom (ćelijskom) komponentom imunog odgovora, a koje treba da se radi i u našoj zemlji. Mislim da je najbolje da svi doprinesemo tom istraživanju kako bi naši rezutlati i procene bili uporedivi sa okruženjem i kako bi se sagledao ukupni kolektivni imunitet kroz obe komponente imunog odgovora. Planirano je da u tome učestvuju naučni timovi i naučne ustanove sa sedištem u Beogradu", navodi epidemiolog.

Na pitanje da li ćemo morati da primimo i treću dozu vakcine, dr ističe da to što osoba koja nema antitela posle dve doze vakcine, ne znači da nema celularni imunitet.

Alo/ Ilustracija

 

"S druge strane, vakcine nemaju efikasnost 100 odsto, dakle zaštita nije apsolutna i obolevanje vakcinisanih je moguće. U toj situaciji se očekuje blaža klinička slika od one koja bi se desila da se osoba nije vakcinisala. Sprečavanje, pre svega, smrtnih ishoda je cilj primene postojećih vakcina. Da bismo bili bezbedniji možemo uvesti treću dozu kod onih koji ne razviju imuni odgovor nakon dve doze i neke zemlje to već rade, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ova odluka se mora zasnivati na praćenju epidemiološke situacije kod nas i u svetu, kao i na stopi obolevanja kod vakcinisanih osoba. Odluku o tome doneće naš Stručni komitet za imunizaciju i Nacionalni koordinacioni komitet za imunizaciju protiv kovida 19", navodi on.

Smatra da je drugi razlog za razmatranje i uvođenje revakcinacije može biti značajnija izmena cirkulišućeg soja virusa u svetu, kada je potrebna sezonska revakcinacija kao kod gripa i priprema novog sastava vakcine ali da o tome brigu vodi SZO.

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI