STRUČNJACI UPOZORILI: Nikako ne izlazite napolje! Biće 39 stepeni u hladu, temperature idu u drugu krajnost

Prema najavama RHMZ, očekuju se i jutarnje i dnevne temperature znatno iznad proseka za ovaj period godine. U većini mesta će u najtoplijem delu dana dostizati od 36 do 39 stepeni Celzijusa.

Meteorolog Nedeljko Todorović je rekao za RTS da pre samo sedam dana maksimalna temperatura nije dostigla ni 20 stepeni. Te promene su, kaže, karakteristika naše klime.

- Narednih sedam do 10 dana biće pravo letnje vreme, najtopliji dan biće četvrtak s maksimalnom temperaturom između 35 i 38 stepeni, a na istoku i do 39.

U petak i subotu će doći do blagog pada temperature. - Za Beograd je verovatnoća 60-70 odsto, ali ne u svim delovima grada, već lokalni, kratki pljuskovi. Sa tim pljuskovima leti bude i grmljavine, što je opasna pojava u meteorološkom smislu. Građani koji idu na kupanje, izlete, u polje, treba da pripaze u toku popodneva i da se na vreme sklone ako je njihovo mesto ugroženo - naglasio je Todorović.

On ističe da će celo leto biti toplije od proseka s manje padavina. - Ove godine već u junu imamo manjak padavina, u Beogradu je dosad pala trećina prosečne količine padavina, do kraja meseca je taj trend. Tako će verovatno biti i u julu. Pljuskovi imaju tu osobinu da za pola sata-sat negde padne i polumesečna i mesečna količina padavina.

U petak jedan od najjačih vrelih talasa

Meteorolog Marko Čubrilo je na svom Fejsbuk profilu naveo da se u petak po podne očekuje jača destabilizacija na severu i severozapadu regiona. U kojoj meri će se te nestabilnosti proširiti na središnje, a posebno južne oblasti regiona trebalo bi preciznije da se zna tek u četvrtak, kad će se znati snaga hladnog fronta.

- Ovo je svakako dan kad treba obratiti dodatnu pažnju na dinamiku atmosfere, jer posle ekstremne vrućine reakcija pregrejane podloge na čak i samo malo svežiji vazduh može biti veoma burna - istakao je Čubrilo. Za naredni vikend on prognozira toplo, ali prijatnije vreme uz maksimume od 24 do 29 stepeni, a samo na istoku i jugu ponegde do 31 stepen Celzijusa. - Ono što je sigurno - do petka sledi jedan od najjačih vrelih talasa u poslednjih pet do šest godina - zaključio je Čubrilo.

Čuvajte se infarkta, UV zračenje može da šteti očima

Visoke temperature najnegativnije deluju na disajni sistem hroničnih bolesnika i decu. U tim situacijama je otežano disanje i dolazi do bronhospazma i nadražujućeg kašlja, piše Ordinacija.hr. Na vrućini se vene šire, pa pada pritisak.

Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela. Kod naglih promena temperature može doći do infarkta, a UV zračenje može na koži prouzrokovati opekotine, rak kože i prebrzo starenje kože zbog njenog isušivanja.

EPA

Moguće je i slabljenje imuniteta. Zbog prevelikog izlaganja očiju UV zračenju može se razviti mrena. Manjak tečnosti može da utiče na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i uzrokuje stvaranje bubrežnih kamenaca.

Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem, što može promeniti srčani ritam i uzrokovati dehidraciju i grčeve. Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama, navodi Ordinacija.hr.

Saveti da se prebrodi toplotni talas

- Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti da vam boja urina bude svetla.

- Pijte redovno negaziranu vodu kao i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera, da njima ne izazovete jaču dehidraciju. Možete se samo osvežiti tako da u ustima rastopite kockicu, dve leda.

- Dehidraciju od vrućine izbegnite uzimanjem razređenog soka kao što je limunada, i to odrasli na svakih jedan do dva sata, a deca na svakih 15-20 minuta po 1 do 2 kašike ili gutljaj vode.

Foto: Pixbay

- Izbegavajte boravak na direktnom suncu u razdoblju 10-17 sati, posebno deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes...).

- Osobe koje rade na otvorenom, poput građevinskih radnika, treba češće da se odmaraju, da se sklone u hlad i popiju čašu i po vode na svakih 30 minuta.

- Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke.

- Nosite laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala, šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisni su i suncobrani/kišobrani i lepeza za rashlađivanje.

Foto: Pixbay

- Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka, kako biste izbegli akumulaciju topline od tela.

- Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. smutije ili spremite laganu supu, da organizmu vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.

- Ako morate naporno da radite, činite to u najhladnije doba dana, što je obično ujutro između 4 i 7 sati i poslepodne nakon 17 sati.

- Ne ostavljajte decu ni životinje u parkiranom vozilu.

- Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI