ISPOVEST NEVIDLJIVOG HEROJA PANDEMIJE Bilo je dana kada sam od umora hodala kao zombi, sve sam radila mehanički!

Vredna ekipa na čelu sa Slavicom Pražić više od godinu dana radila je u crvenoj zoni i neumorno se brinula da svaki krevet bude uredan, sa čistom i opranom posteljinom, ali i da se svi sačuvaju od virusa korona. Najvažnije je, kaže Slavica, da se sve detaljno dezinfikuje i da pacijentima bar malo bude prijatno i udobno dok leže u bolnici i bore se sa opakim virusom.

- Epidemija traje više od godinu dana, a mi smo nekoliko puta ulazili u kovid sistem i izlazili iz njega! Posao smo radili kao i inače, ali sa mnogo više stresa i muke. Morali smo da vodimo računa o higijeni, o zaštiti. Brinuli smo da zaraženi leže u čistom, da vide da neko vodi brigu o njima, jer to mnogo znači kada već moraju da leže u bolnici i bore se za život. Pogotovo oni koji su bili u teškim stanjima, a takvih je bilo mnogo - priča Slavica i otkriva kako izgleda njen posao u crvenoj zoni:

- Sva posteljina se skida svakodnevno, po nekoliko puta dnevno. Pakuje se u džakove jer je sve kontaminirano i "prljavim putem" iz crvene zone odlazi u deo za pranje. Važno je da se ni u jednom trenutku to ne otvori kako ne bi došlo do širenja zaraze. Kada se sve skupi, dolaze serviseri i to se odnosi na tretiranje. Svakog dana spremamo i čistu posteljinu. Detaljno opranu i dezinfikovanu, pakujemo na kolica i vozimo do odeljenja gde su pacijenti. Pored posteljine, brinemo se i o uniformama naših zaposlenih koje takođe moraju biti čiste, ispeglane, oprane. Posla je bilo preko glave, mnogo smo bili umorni, nervozni, uplašeni, ali uhodali smo se. Opstali smo, bili smo složni i niko ni u jednom trenutku nije pomislio da odustane, jer pacijenti ne smeju da trpe.

Foto: Youtube/Printscreen

Međutim, i pored teške i naporne godine u crvenoj zoni, Slavica je i dalja puna energije i optimizma da će svemu ovome doći kraj i da se nikada više nećemo naći u sličnoj situaciji!

- Bilo je veoma teško dok smo bili kovid-bolnica. Bilo je dana kada sam od umora hodala kao zombi, sve sam radila mehanički. Privatni život se izgubio, odemo kući, odmorimo se, jedemo i idemo u novu smenu. Ne znamo koliko će još ovo da traje. Mi smo se vakcinisali, zaštitili, jer ne želimo više u kovid sistem, nemamo snage, preumorni smo. Zato apelujem na sve druge da urade isto - da poštuju mere i vakcinišu se. Virus nije nestao, a samo ga vakcinacija može zaustaviti - napominje ova heroina.

Kada smo je za kraj razgovara upitali šta će prvo uraditi kada se epidemija završi, kroz smeh nam je otkrila:

- Idem u u kafanu!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI