POTRESNA ISPOVEST SRBINA IZ KANADE Bilo je kao u paklu, toplotna kupola je ključala, ljudi i dalje umiru od posledica vrućine

Gotovo 500 iznenadnih smrtnih slučajeva zabeleženo je tokom pet dana nezapamćenog talasa vrućina koji je zahvatio kanadsku provinciju Britanska Kolumbija i severozapad Sjedinjenih Država.

Paklene vrućine u Vankuveru trajale su tri dana, a sagovornik Sputnjika kaže da o tome kakva je kataklizma zadesila ovaj grad najbolje govori broj umrlih. Veliki grad na obali zapravo je dobro prošao, gradić Liton u kopnu zahvatili su šumski požari, u njemu je izmereno bezmalo 50 stepeni Celzijusovih.

„Toplotna kupola“ donela požar koji je progutao grad

„Liton, mesto u kome je oboren rekord po najvišoj temperaturi, potpuno je stradao u ozbiljnom požaru. Na sreću, gradonačelnik je ranije naredio hitnu evakuaciju svih stanovnika. Bilo je dramatično, državna Si Bi Es televizija na jednom od radio kanalu emitovala je samo program o situaciji u Litonu, uživo su prenosili šta se dešava, šta je sa ljudima, šta rade institucije“, priča nam Blagojević.

On dodaje da je bilo očigledno da država nije spremna za visoke temperature, reagovala je, kaže, slično kao kada u Vankuveru padne sneg, koga retko ima, jer grad ima gotovo mediteransku klimu.

„U toj situaciji obezbeđuje tople obroke i smeštaj, sada je bilo slično. Apelovali su na ljude da ne izlaze na sunce, da piju više tečnosti. Sada su i sve biblioteke, a ima ih širom grada, i veliki broj drugih javnih ustanova, galerija, muzeja i drugih institucija otvorili za građane. Ta mesta su nazvali „centrima za rashlađivanje“, tu su ljudi mogli i da legnu, da odmore“, priča nam Blagojević.

 

 

Ozbiljne posledice osetila i deca

On dodaje da o tome koliko je bilo strašno, najbolje govori činjenica da je čak i njegova dvanaestogodišnja ćerka, koja je fizički vrlo aktivna i bavi se sportom, osetila ozbiljne posledice toplotnog talasa.

„Šetala je tog prvog dana sat vremena sa drugaricama, kada temperatura još nije bila na vrhuncu, kada se asfalt još nije toliko zagrejao, vazduh nije bio toliko vruć. Zvala nas je, vrtelo joj se u glavi, malaksala je, mutio joj se vid. Ako se zdravom i sportski aktivnom detetu takve stvari dešavaju, mogu samo da zamislim kako reaguje organizam starijih ljudi, koji pri tom imaju i neke hronične bolesti“.

Vlasti ne kriju podatke o mrtvima

Blagojević dodaje da kanadske vlasti ne skrivaju podatke o uzroku smrti, objavljeno je da je to visoka temperatura, ali je uglavnom reč o ljudima koji su imali zdravstvene probleme. Dodaje da su meteorolozi pre nekoliko meseci najavljivali toplotne talase, na osnovu analize kretanja struja u Pacifiku, ali da je „toplotna kupola“ ipak iznenadila.

Iako se nama u Srbiji, koji smo ovih dana prošli kroz ozbiljne vrućine, čini da temperature tamo nisu bile užasno visoke, Blagojević kaže da je suština u tome da ljudi u Kanadi nisu navikli na takvo vreme.

„Ovde je tokom leta retko preko 30 stepeni, a najčešće je 22, 23, prijatno, bez vlage, kada naiđe talas koji donese vazduh sa 47 stepeni, to postaje ozbiljan problem. Ljudi najčešće nemaju klimatizovane stanove, nije bilo potrebe za tim, ali sada nisu imali gde da se sklone. Noću nije moglo da se spava, danju nije moglo da se diše, zbog visokih temperatura ni planine nisu bile hladne kao inače, a na moru i reci nema dovoljno hladovine, zapravo, nije bilo dovoljno mesta da nekoliko stotina hiljada ljudi“.

 

 

Šta se zapravo dogodilo na nebu iznad Kanade

Meteorolog Đorđe Đurić pre svega kaže da je pojava koju su novinari nazvali "toplotna kupola", zapravo "omega bloking", jer raspodela vazdušnog pritiska iznad pogođenog područja podseća na grčko slovo omega.

Priobalni deo Kanade i severozapadni deo SAD leti se odlikuju blagom klimom, leta nisu prevruća, prosečna temperatura je od 20 do 25 stepeni. U kopnu je leti i u tim predelima nešto toplije u odnosu na priobalni deo. Topla vazdušna masa iznad tog dela severozapadne Amerike formirala je polje visokog vazdušnog pritiska, koje je sprečilo prodor vlažnih, svežih vazdušnih masa sa Pacifika.

„Pošto se formirao anticiklon, odnosno visok pritisak iznad tog područja, to zapadno strujanje kao da je naišlo na zid, na blokadu. Pošto ne može da prođe kroz njega, zaobilazi ga sa severne i južne strane te vlažne vazdušne mase. A unutar tog polja visokog pritiska, koje se nalazi u pogođenom području, imamo i silazna strujanja koja dodatno zagrevaju vazduh i dovode do visokih temperatura u letnjem periodu“, objašnjava Đurić.

Blokada na nebu i u Evropi

On dodaje da se ovakva raspodela pritiska događa i u Evropi, koja se nalazi u umerenim širinama, konstantno preovladavaju zapadna strujanja, koja dolaze sa Atlantika. Kada zapadna struja naiđe na to polje visokog pritiska, ona ga takođe zaobilazi.

„Dešava se često da veći deo kopnene Evrope, od Atlanske obale, do Rusije i Balkana ima stabilno i suvo vreme, a krajnji jug, poput Španije i krajnji sever, poput severa Norveške imaju kišovito vreme. Ovo se dešava upravo zahvaljujući tom strujanju sa Atlantika koje je došlo do predela koji zaustavljaju visok pritisak iznad centralne Evrope“, kaže Đurić.

On dodaje da dva toplotna talasa kroz koje je Srbija prošla nemaju veze sa „omega blokingom“, već su posledica jugozapadnog visinskog strujanja, a u sklopu njega dolazi do horizontalnog kretanja vrele vazdušne mase sa severa Afrike, koja nam je donela i čestice peska iz Sahare.

Dok Đurić i većina njegovih kolega umiruju javnost posle toplotnog udara u Kanadi, ima i onih koji smatraju da je ovaj događaj upozorenje za ono što nas tek čeka zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Prete li nam ekstremni vreli talasi

Tako profesor sa Univerzitetskog koledža u Londonu Simon Levis upozorava da su ekstremni vreli talasi sada mnogo verovatniji, te da se u pojedinim delovima planete stvaraju područja koja će zbog visoke temperature uskoro postati previše topli za život. U svoju uznemirujuću analizu ipak nije uvrstio Kanadu.

Pored svega kroz šta su prošli, Blagojevići u svom domu u Vankuveru ne uzbuđuju se previše, iako nemaju ni klima uređaj. Naš sagovornik kaže da ga u tom gradu nije jednostavno ugraditi, posebno ako je reč o zgradi i da nema najava da će se pravila menjati.

„Gotovo je nemoguće da se ugradi, nemoguće je dobiti dozvolu, jedini način je da cela zgrada ugradi centralnu klimu, što nije jednostavno. I nije jeftino. Ali do sada nije bilo ni potrebe za tim. Sada će verovatno mnogi razmišljati o tome, mi ne razmišljamo. Spas nam je u tome da provedimo više vremena na moru, na obali“, zaključuje sagovornik Sputnjika iz Kanade.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI