BRNABIĆ NAJPONOSNIJA NA DIGITALIZACIJU: Htela sam da se ubrzaju stvari!

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u Njujorku, gostujući na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, da je, otkako je postala predsednik Vlade, najponosnija na uspeh zemlje u digitalizaciji.

"Ušla sam u politiku kao ministarka u vladi, u avgustu 2016, želela sam da uradim sve da promenim javnu administraciju i ono što je meni smetalo kao građaninu. Htela sam da sve što može elektronski da se radi - da uradimo, da se brzo završi sa papirima, birokratijom... prosto, da se ubrzaju stvari. Politika je mnogo drugačija od biznisa, kojim sam se bavila pre politike", rekla je ona.

Brnabić danas završava posetu Sjedinjenim Američkim Državama. Cilj posete je da se Srbija promoviše kao konkurentna destinacija za investiranje u istraživačko-razvojne i poslovne centre visokotehnoloških kompanija.

Premijeka je na skupu priznala da ju je pre četiri godine zatekao predlog da bude predsednik Vlade.

"U trenutku kada sam postala, dotadašnji premijer je rešio da se kandiduje za predsednika i pobedio je. Rekao mi je: ''Trebalo bi da ti budeš premijer''. Sećam se, rekla sam sebi: ''Oh, bože, pa u politici sam 10 meseci''. I tako sam postala premijerka", prisetila se Brnabić.Čim je stupila na dužnost, znala je šta su joj prioriteti.

"Rekla sam sebi da treba da podignemo digitalizaciju na viši nivo, da počnemo reformu obrazovanja, i da radimo na jačanju ekonomije. Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer srpski narod je kreativan. Prvog juna 2017. smo počeli radimo kao e-vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronski. Naši građani nisu više morali da idu, recimo, u poresku upravu, od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da ljudi nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira", otkrila je premijerka.

Ponosna i na obrazovni deo koji je urađen otkako je na čelu vlade.
 

"U septembru 2017. godine uveli smo programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu", dodala je.Brnabić kaže da je ipak najponosnija na jednu stvar.

"Najponosnija sam bila kada smo postavili kamen temeljac na naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji. Do sada imamo četiri naučno-tehnološka parka u Srbiji. Srbija je od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, u nekim parametrima smo među deset država u svetu, u nekim među pet, to je dokaz da se zemlja može brzo menjati. Zbog ovakvih stvari sam u politici", naglasila je.

Jedno od pitanja Njujorčana bila je i uspešna vakcinaciona kampanja, u kojima je Srbija na početku imunizacije bila među liderima u svetu.

"Kada je reč o vakcinaciji, nikad na to nismo gledali kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno. Razgovarali smo sa proizvođačima sa istoka i zapada. Bili smo među prvim evropskim zemalja koje su potpisale ugovore sa i sa kompanijom Fajzer/Bionteh i Sinofarmom. Potpisali smo ugovore i sa Sputnjikom, AstraZenekom. Nažalost, mnnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne", pojasnila je premijerka.

Nije tu bio kraj uspehu Srbije, jer, kako Brnabić kaže, potrebna je i dobra organizacija.

"Druga važna stvar u vakcinaciji je organizacija. Logistički to je veoma težak proces. Tu smo uz pomoć digitalizacije uspeli, isplatilo nam se sve što smo radili prethodnih godina. Brzo smo uspostavili sistem kojim naši građani mogu da se registruju za vakcinu, da izaberu koju će. Dobijali su poruke kada da se jave na vakcinaciju... Sada, mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je primilo ljudi vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane", objasnila je premijerka Srbije.

 

Da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.
 

Brnabić je na pitanje - šta može da poruči ostalim zemljama sveta, kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

"Morate da naučite decu kako da razmišljaju, umesto o čemu da razmišljaju. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče je algoritamski način razmišljanja. Da nauče kako da donose odluke, tu je, dakle, rezonovanje, i to je fantastično za decu", smatra Brnabić.
Ona je kao važnu stvar za napredak označila ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startapove.

"Važzno je obezbediti infrastrukturu za startapove, jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama. Treba pomoći ljudima da pokrenu firme, da sprovedu svoje ideje", dodala je Brnabić.

Pitanje društvenih mreža je vrlo teško, smatra Brnabić."Lažne vesti su već postale najveći izazov društvenih mreža i ostaće još neko vreme. Imaćemo svi veliki izazov sa društvenim mrežama, a izazov je kako upravljati time. Lično, trudim se da odgovorim na taj izazov. Liberalna sam, ali ako neko nešto napiše, mora da snosni posledice. To je najveći izazov sa kojim se ja, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije kovida. Ujedno to je i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima", ocenjuje Brnabić.

Ona kaže da društvene mreže takođe mogu biti korisne.
"Trudim se da odgovorim svakome na Tviteru i ostalim mrežama, jer na taj način, mi, političari, možemo da promenimo svet - tako što ćemo ljudima pokazati da nam je zaista stalo do njih i tako što ćemo im odgovoriti, rešiti neka pitanja. Dakle, društvene mreže daju ujedno i šanse da promenite stvari na bolje, ali treba da imate živce i posvećene timove. Ja imam posvećen tim, oni su vrlo posvećeni.

Brnabić kaže da je u prethodnih četiri, pet godina bilo odluka i koje nisu bile dobre.Ona je izdvojila jednu svoju odluku kao pogrešnu, a dogodila se tokom kovida i nazvala ju je najvećim korakom unazad.

"Tokom kovida sam donela pogrešnu odluku. Imali smo drugačiji broj obolelih u raznim oblastima zemlje. Gledali smo kako neke države zatvaraju pojedine oblasti gde su brojke obolelih veće, a druga mesta su ostavljali otvorenim. To mi je zvučalo da će imati smisla, ekonomski će se manje osetiti, pa i po pitanju mentalnog zdravlja ljudi, jer će ljudi da nije smak sveta, da brojke padaju, da će moći ponovo da žive normalno. Donela sam odluku o jačim merama gde su brojke veće. Ali, Srbija je mala zemlja i lako je doći iz jedne sredine u drugu. To je bila moja glupa odluka, jer su ljudi počeli da prelaze iz jednog grada u drugi. Brojevi su se rasuli", rekla je Brnabićeva.Ona je otkrila i da se zbog toga loše osećala.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI