VLAKČA, CVETNA BAŠTA SRBIJE Meštani sela u okolini Kragujevca do savršenstva uredili dvorišta
Skoro da je celo selo postalo veliki park, čime se ponosi oko pet stotina stanovnika naselja, od Kragujevca udaljenog oko 25 kilometara.
Iako postoji više različitih mišljenja o tome gde se nalazi geografski centar Srbije, Vlakčani smatraju da je to baš njihovo selo. Ali oni su svakako u centru pažnje po nastojanjima svojih meštana da uređenjem dvorišta podignu kvalitet života i ekološku svest.
- Razbili smo predrasudu da se uređenjem dvorišta bave samo dokoni i penzioneri. I poljoprivrednici, i pored mnogo rada na imanju, nađu vremena da urede dvorište u kojem mogu da uživaju u trenucima odmora od svakodnevnih napora. Ima dvorišta koja liče na švajcarske parkove, na mirisne tradicionalne šumadijske bašte, ali nema neuređenih i zaraslih u koprive - kaže Dragoljub Švabić, inicijator manifestacije Dani otvorenih dvorišta, koja je od seoske postala regionalna.
Najviše pobednika u raznim kategorijama poslednjih petnaestak godina na ovoj manifestaciji su žitelji Vlakče, a takmičilo se oko 40 domaćinstava.
Alo
Manifestacija podrazumeva da ta dva-tri dana meštani otvore kapije i omoguće da posetioci vide zašto je njihovo selo postalo cvetna bašta Šumadije, da se slikaju sa domaćinima i dobiju neki savet ili ukradu ideju za uređenje svog dvorišta. Nije baš bilo očekivano, ali su skoro svi čije je dvorište divna slika velikog truda pristali da pokažu gostoprimstvo.
- Ima dvorišta u čije su uređenje uložena velika sredstva, pa i 7.000 evra i koja su osmislile pejzažne arhitekte, ali i onih čije je dvorište postalo ukras sela uz minimalna ulaganja, ali veliki trud vlasnika. Zato se bira najlepše dvorište, najlepše etno-dvorište, najbolje parkovsko dvorište i najlepši detalj - objašnjava Švabić.
Dvorišta Milosava Vučkovića i Ratka Jovanovića proglašena su i za najlepša u Srbiji, drugi su dobijali nagrade u raznim kategorijama.
Mnogi od Vlakčana, nažalost, nisu raspoloženi za razgovor i slikanje dvorišta, jer se plaše da bi to moglo da motiviše lopove na akciju. Ali i ovo dovoljno govori o Vlakči kao selu sa najlepšim dvorištima u Srbiji.
Alo
Najlepše etno-dvorište
Draga Pavlović radila je u „Zastavinoj” fabrici automobila. Nije napuštala selo. Sada je u penziji. Pobeđivala je u kategoriji etno-dvorište:
- Bez velikog ulaganja, sve sam sama napravila. Fontanu, potočiće, klupice i stolove. Radila sam i ono što spada u muške poslove. I kreacija je moja, samo što sam poslušala sina, koji radi u Švajcarskoj, da u dvorištu preovladava trava.
Park za divljenje
Velikoj grupi Vlakčana koji su radili u Švajcarskoj pripada Radiša Radosavljević. Sada je penzioner i sa suprugom Radmilom oformio je parkovsko dvorište, koje je više puta proglašavano za najbolje, iako on nije, kao neki vlakčanski „Švajcarci”, angažovao stručnjake.
- Posla ima oko tri sata dnevno. Sve sami radimo. Ja kopam, šišam travu, kosim. Ne radim to zbog nagrade, već da nam bude lepo - kaže.
Lepše nego u Švajcarskoj
Radiša Radosavljević je u Švajcarskoj radio u ugostiteljstvu. Jednom prilikom doveo je gazdu kod koga je bio zaposlen u goste. Kad je video ovo selo i okolinu, gost je s oduševljenjem rekao da je lepše nego u Švajcarskoj.
Više puta nagrađivani
Nada i Branislav Gajić su više puta nagrađivani za najlepše dvorište, za najlepše parkovsko dvorište i za najlepši detalj, a ove godine su osvojili drugo mesto.
- Supruga i ja radili smo u Kragujevcu. Po penzionisanju, došao sam na dedovinu. Sve smo sami uredili. Od ideje do gradnje i sadnje. Nismo to radili za neku nagradu, već da uživamo uz jutarnju kafu i žubor fontane i uveče kad sednemo da se odmorimo - kaže Branislav.
Ističe da je idejni tvorac i glavni baštovan Nada, a da je on obavljao teže poslove. Posebno mu je drago što je uspeo da očuva, obnovi i uredi staru kuću oko koje su ruže, što je proglašeno za najlepši detalj.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (1)
Andrija
26.07.2021 07:50
Prelepo, divno i za svaki ponos. Bilo bi jos lepse da se to svuda prosiri i da nasa sela pocnu da lice na ona u zapadnoj Evropi ili budu jos lepsa jer je priroda prelepa. Pokazimo kvalitetom i trudom, da smo i jednaki ili cak bolji od ostatka Evrope. I mi kao Englezi mozemo imati festival cveca i na cvecu i biljkama zaradjivati.