PRVI ŽENSKI SRPSKI MANASTIR U DALMACIJI Sećanje na episkopa Stefana Kneževića

Sveta Nedelja u Dalmaciji uživa posebnu pažnju i ugled, a na njen praznik u Manastiru Oćestovu okupi se veliki broj pravoslavnih hrišćana, dok s druge strane ličnost Stefana Kneževića, koji se rodio u Oćestovu 1806. godine, čini posebnu čast meštanima Oćestova. Stoga je postojala ideja da hram u Oćestovu bude posvećen Svetoj Nedelji, a u čast i večni spomen Stefanu Kneževiću. Nakon što je hram Svete Nedelje osvećen 1960. godine, služio je kao parohijski hram sela, a 45 godina kasnije proglašen je manastirom. Izgradnja zavetne crkve Eparhije dalmatinske Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu počela je 1928. godine, jer su pravoslavni Dalmatinci, a posebno stanovnici mesta Oćestova želeli da podignu crkvu u mestu rođenja velikoga episkopa dalmatinskog Stefana Kneževića (1853-1890).

Do svog osvećenja 1960. godine, crkva Svete Nedelje pripadala je pađenskoj parohiji, a od 1960. godine postaje samostalna parohijska crkva. Pravoslavni Dalmatinci su se po tradiciji okupljali na saboru u Oćestovu prve nedelje posle Petrovdana, kada je u ovoj zavetnoj crkvi Eparhije dalmatinske svečano proslavljan praznik Svete Velikomučenice Nedelje. Zbog velikog značaja ove zavetne crkve Eparhije dalmatinske, koja je kroz svoju istoriju već postala mesto hodočašća i poklonjenja, kako pravoslavnih tako i rimokatolika i predstavnika drugih veroispovesti, episkop dalmatinski Fotije svojom odlukom od 13. jula 2005. godine Crkvu Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu proglasio je manastirom, a u portu hrama vratila se bista Stefana Kneževića. On se, po mišljenju istoriografa, izdvajao po mnogo čemu. Knežević je Eparhijom dalmatinskom upravljao od 1853. do 1890. godine, a najvažnije odrednice njegove episkopske službe bile su: podizanje novih škola, opismenjavanje naroda i stipendiranje nadarenih učenika i studenata. Iako pravoslavni episkop, Stefan Knežević istovremeno je bio i austrougarski plemić.

- S jedne strane, on je bio episkop, verska ličnost sa određenim obavezama i pravima unutar onoga što mu kanoni i njegov položaj zadaju, a s druge strane treba znati da je bio virilni član Carevinskog veća u Beču. Bio je neko do čije se reči, položaja i dela držalo. On je šezdesetih godina 19. veka dobio austrijsko plemstvo, što je isticao. Bio je austrijski đak. Tom državnom okviru duguje politički status, a verski status je gradio unutar Karlovačke mitropolije. Dakle, u toj dvojakosti protekla je njegova aktivnost. Naravno da je pritom morao voditi računa da se ne zameri bečkom dvoru i njihovim pretenzijama, a s druge strane, njegova pravovernost, verska i nacionalna, nikada nije dolazila u pitanje. Sredstva je ulagao u obrazovanje mladih, u njihovo školovanje. Za njegove vladavine osnivaju se i učvršćuju crkveno-prosvetne ustanove, Konzistorija i Bogoslovski zavod u Zadru, a to je prva visokoškolska ustanova Srba u Dalmaciji - podseća jedan od najboljih poznavalaca života i dela Stefana Kneževića Branko Čolović.

Manastir Svete velikomučenice Nedelje, nakon proglašenja, postao je šesti manastir i prvi ženski manastir u Eparhiji dalmatinskoj. Dolaskom manastirskog bratstva, oca Heruvima (Đermanovića) koji je prvi preuzeo brigu o manastiru nakon pustošenja koja je rat ostavio za sobom, ponovo se pali kandilo monaškog života. Za vreme njegovog boravka u Oćestovu urađeno je mnogo toga, kako na obnovi same svetinje, tako i na ponovnoj duhovnoj obnovi života u ovom delu Dalmacije. Izgrađen je manastirski konak, uređena bratska kuća, pokrenuta manastirska ekonomija, a vernici sa svih strana ponovo su se počeli sabirati na ovom mestu kako bi se poklonili čudotvornoj ikoni Svete Velikomučenice Nedelje

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI