DA LI POSTOJI SRPSKI SOJ KORONE? Doktorka Ana otkrila preti li nam još opasnija verzija

Virusolog dr Ana Banko otkrila je da je na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu koronavirus ispitivan u periodu od juna do oktobra prošle godine, kada je Srbija, ali i veći deo zemalja, bio zatvoren tokom jedinstvenog drugog talasa u Evropi.

- Interesantno je primetiti kako se virus menja u lokalnoj zajednici, gde ima puno širenja, a da oko vas je faza mirovanja jer ste izolovani zbog zatvorenih granica. Pokazano je da je Srbija u tom periodu imala neku svoju dominirajuću varijantu, koja ne spada u varijante za zabrinutost. Postoji lokalna dominacija drugačija od drugih. Dokazali smo mutaciju koja je kasnije pokazana kao deo varijanti za zabrinutost, recimo kalifornijske - rekla je dr Banko za RTS i dodala da se na genomu virusa primećuje period dominantnog lokalnog širenja virusa i to do septembra:

- Tada je počelo regionalno širenje, da se otvaraju granice, i na virusu se tada vidi mešanje i uticaj sa drugim varijantama koje su postojale oko nas. Dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže za Kurir da je do sada zvanično prijavljeno preko milion sekvenci - kompletno iščitanih genoma, a evidentirano je čak preko 20.000 mutacija. Međutim, kako ističe, većina tih mutacija nema nikakav značaj, odnosno ne menja ništa u ponašanju ili izgledu virusa.

- Najteži deo posla je da se mutacija poveže sa drugačijim ponašanjem virusa. Takav soj se onda označava kao soj koji treba pratiti i koji može biti zabrinjavajući. Bitne su informacije od lekara kliničara koji mogu primetiti da se javljaju pacijenti sa težim oblicima bolesti ili da postoji veća infektivnost. Tada se uradi sekvenciranje velikog broja genoma i rade dodatni eksperimenti kako bi se dokazalo da je neki soj infektivniji - objašnjava dr Begović, istićući da je vakcina sve što imamo u borbi protiv korone.

Alo.rs/ Vladimir Marković

- Cilj virusa je da se širi i to radi jako uspešno, a vakcinacija je trenutno jedino oružje u borbi protiv njega. On mutira i nije svejedno da li imate 1.000 ljudi sa tim virusom ili 10 miliona. Ako nema dovoljno vakcinisanih, vrlo je realno da se u budućnosti dogodi mutacija koja će dati neku potpuno novu kliničku sliku ili uticati na veću smrtonost.

Kandidati za treću dozu

Bolesni od tumora i imunih bolesti

Dr Ana Banko navela je i da ne treba insistirati na trećoj dozi kod svih građana, ali da su najznačajniji kandidati za još jednu vakcinu imunokompromitovani pacijenti - oni koji boluju od neke autoimune bolesti, tumora i koji su na imunosupresivnoj terapiji.

- Poslednja studija Fajzera pokazala je da se treća doza pokazala kao efikasnija, da samo 40 odsto ovih pacijenata stvara antitela posle druge doze, a posle treće, primljene 60 dana nakon treće doze, čak 70 odsto. Oni su možda najzačajniji kandidati za primanje treće doze - rekla je dr Banko i dodala da je pokazano da se nedovoljna količina antitela stvara i u populaciji ljudi preko 80 godina.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI