HUMANOST SPAŠAVA ŽIVOTE Dobrovoljno vatrogasno društvo Zemun najstarije u Srbiji

Dobroljovno vatrogasno društvo (DVD) "Matica" Zemun najstarije je u Srbiji, koje već 151 godinu rame uz rame sa profesionalanim vatrogascima daje doprinos zajednici.

U svom sastavu imaju operativnu vatrogasno-spasilačku jedinicu osposobljenu i materijalno i tehnički opremljenu za gašenje požara i spasavanje ljudi i imovine ugroženih požarom i drugim klimatskim nepogodama i tehničkim akcidentima. Poseduju dva vozila i jedan džip za razvoz vatrogasaca.

Kada završe svoje redovne poslove u civilu, ovi humani ljudi umesto na večeru s porodicom, presvlače se u uniformu i dolaze na noćna dežurstva. Hladne glave na vreo teren. I to za njih nije napor, već motiv, ne za dodatnu zaradu, jer je nema, već za borbu za ono što nema cenu, ljudski život. 

Ulaze u vatru kao profesionalci

Od deset društava koliko ih broji prestonica, oni jedini deluju represivno. Ulaze u vatru kao profesionalci. Svaka šesta noć za njih je neprospavana, kada im se smenjuju dežurtva šest vodova koliko jedinica ima. A okupljaju ih čisti volonterizam i veliko srce.

- Naš tim čini 22 aktivnih članova operativaca, koji se smenjuju na dežurstvima - objašnjava za "Novosti" predsednik DVD Veselin Radivoje (74). - U društvu sam bio od 1979. do 2000. godine. Sve se menjalo, ali isti je motiv ostao. Danas sam tu da svojim iskustvom pomognem mladima koji žele da se pridruže ekipi.

Ova humana družina uzda se u leđa svojih kolega, a Zoki, kako interno zovu predsednika Društva, tu je za sve što zapne. Opremu, savet, ali i zapovest, kad zatreba. Ipak, kormilo je prepustio mlađima, pa na čelu tima sada nalazi komandir Dušan Jovanović (34), koji je inače, zaposlen kao industrijski vatrogasac u Termoelektrani "Nikola Tesla".

Printscreen/ Klix.ba

 

Njegova stručnost od pomoći je svim mlađim vatrogascima, koji su uzdanice društva. - Članova imamo mnogo više, i mlađih i starijih, koji na druge načine pomažu društvu - objašnjava Jovanović. - Onih koji su na terenu je manje. Svi su oni prošli lekarski pregled i imaju položen ispit za varogasce. Za ovaj posao potreban je poseban sklop ličnosti, osećaj odgovornosti prema zajedinici i želja da se pomogne.

I Marko Gajić (29) avio-mehaničar, sa decenijom borbe sa vatrenom stihijom iza sebe, zapostavlja svoje slobodno vreme, često svoje najbliže, prijatelje, da bi u slobodno vreme bio vatrogasac.- Sve se stigne kad se hoće i na kraju ništa ne trpi, kaže on.

Njegov kolega Đorđe Jozić (25), medicinski tehničar sa petogodišnjim stažom, takođe obavlja human posao na dva fronta, pa je na terenu kad gase vatru često i jedno i drugo dok ne stignu njegove kolege iz Hitne pomoći.

- Mojim kolegama bude čudno kad kažem da posle smene dolazim ovde, jer svi misle da mi je to dodatni posao, da od toga imam nešto. LJudima je teško da shvate da neko radi nešto bez interesa i da želi samo da pomogne - kaže Đorđe.

Za opremu se sami dovijaju

Kad izađu iz vatre, skinu šlemove sa glave i pogledaju jedni druge s ponosom posle uspešne intervencije, vraćaju se u matičnu zgradu gde do kasno u noć nastavljaju svoja druženja. Mnoga su se prijateljstva odavde izrodila, u decenijama iza nas i brakovi. Mnogi su čak i svoje drugare, komšije motivisali da se priključe ovoj misiji. I kako za kraj razgovora poručuju: "Vatrogasci - brata spasci".

S obzirom na to da su neprofitna organizacija, na razne načine dovijali su se kroz decenije postojanja da dođu do opreme, koja je veoma skupa. Kako kažu, komplet uniforma za vatrogasca košta oko 1.500 evra, dok je samo šlem 400 evra. Organizovali su rad na redarskim poslovima kako bi od toga prihodovali i mogli da nabave opremu. Nekada im je stizala i pomoć opštine, a ove godine dobili su opremu od Vatrogasnog saveza Srbije.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI