ZA DIVLJENJE Hrabra Kraljevčanka sama podiže jedanaestoro dece, dobra organizacija je ključ uspeha

Porodica je za svakog od nas najveće bogatstvo, a podizanje dece, kako mnogi kažu, najteži je, ali i najlepši posao. Da su puna kuća i velika porodica najveća radost, potvrđuje Maja Kovačević, koja je svoju sreću pronašla u porodičnom domu gde sa puno ljubavi odgaja jedanaestoro svojih naslednika.

Maja ima 39 godina i sa porodicom živi u selu Vrdila kod Kraljeva. U porodičnom domu sa puno ljubavi u tradicionalnom duhu vaspitava svoju decu sa velikom željom da jednog dana postanu dobri ljudi. Od pre nekoliko godina ostala je samohrana majka koja se hrabro bori da održi porodicu i stvori im srećan dom pun majčinske ljubavi. Uprkos teškoćama, uvek nađe razlog za osmeh.

- Ove godine imaćemo 10 đaka koji kreću u školu, jednog nultaka, dva srednjoškolca i sedam osnovaca. Ja sam direktor duhovno prosvetiteljske akcije „Zavoli. Voli. Obnovimo sebe, Glas Srbije“ u okviru koje izlaze duhovne pesme i knjige. Oduvek sam želela veliku porodicu, pa sam sa 25 godina rodila prvo dete. Kćerka Milica ima 16 godina, a najmlađi sin Đorđe četiri godine - počinje svoju priču Maja.

Dnevne obaveze ne padaju joj teško jer je navikla već godinama da funkcioniše u punoj kući, a ljubav joj pruža snagu da sve oni što bi bilo naporno sa lakoćom radi.

- Sve je nekako lako kada se tako nauči, a i kada je organizacija dobra. Sa druge strane, ljubav je ono što je osnova svega, tako da ona daje snagu čoveku da se bori i da pokuša da pruži sve od sebe da bi sve bilo nama na radost, a Gospodu milo - kaže Maja.

Ona je dodala da ova velika porodica liči na one manje, ali u nekim delovima dana pri svakodnevnim obavezama oseti se veći napor, međutim, to je samo prolazni nalet uobičajenih obaveza.

- Ujutru je zaista malo teže, naročito kada se ide u školu. Dok se deca spreme, spremi se doručak, stavi veš da se pere, pripremi ručak, bude malo naporno. Ali već od podne kada deca odu u školu sve je kao u manjim porodicama. Uveče kada deca legnu da spavaju, tada se sve stiša, pa imam vremena da se bavim  onim što volim, da pišem knjige i pesme - opisala je Maja.

Da bi skladno funkcionisali i vodili brigu jedni o drugima, sve obaveze oko domaćinstva obavljaju svi zajedno, pa se i najmlađi uključuju u kućne poslove.

- Deca se bave poslovima u domaćinstvu i pomažu u svemu. Rade ono što vole i što im je blisko. Milica, najstarija ćerka, neki je komandant, Miloš ide u nabavku, Milan i Mihajlo vole da spremaju hranu, Radoš i Ratko brinu o našem psu šarplanincu Mišku, Ružica pomaže oko veša, a najmlađi su zaduženi da se igraju i da prave lom - ponosno objašnjava majka.

U ovako specifičnoj porodici i jedan običan ručak izgleda drugačije od onog kako smo navikli da viđamo u svom domu ili okruženju.

- Mnogo hrane nam je potrebno za jedan ručak, recimo tri kilograma krompira, dva veća pileta, jedan kilogram krastavca, isto toliko paradajza za jednu salatu za sve nas, dva hleba, to je ono što nam treba za jedan obrok. Kada negde idemo, kod rođaka ili prijatelja u posetu, moramo da uzmemo dva taksija da bismo svi stali - opisuje Maja njihovu svakodnevicu.

Ipak, najdraže su one aktivnosti u kojima svi porodično učestvuju.

- Zajedno učimo crkvene duhovne pesme, za Spasovdan je izašla i naša prva zajednička pesma „Tražim dobro u ljudima“. Trudimo se da kroz pesme širimo ljubav, radost, ali i poziv da pomažemo i brinemo jedni o drugima i da sve ono što je teško ili bolno molitvom i ljubavlju prevazilazimo - objasnila je Maja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI