BLIŽI SE ŠKOLSKO ZVONO Da li će đaci ponovo učiti onlajn?

 

Kako će izgledati 1. septembar u školama trenutno je potpuno neizvesno, mišljenja se razlikuju čak među i samim prosvetnim radnicima na jednoj, odnosno epidemiolozima na drugoj strani, pa čak i među pripadnicima Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19, koji bi u nekom trenutku trebalo da preseku i, kao što su učinili prošle godine, donesu odluku o izgledu obrazovnog sistema u narednih desetak meseci, kako u osnovnim i srednjim školama, tako i na višim školama i fakultetima.

Ko će preuzeti rizik

- S jedne strane možemo odmah da kažemo da će biti isto kao prošle godine, ali smo svi načelno protiv jer bismo hteli da škole normalno rade. Međutim, ovde je pitanje rizika koji se preuzima - rekao je dr Predrag Kon, i najavio da će konačna odluka zavisiti od epidemiološke situacije u Srbiji u drugoj polovini avgusta.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Na drugoj strani prof. dr Branislav Tiodorović je mnogo veći optimista.

- Siguran sam da će školska godina da počne regularno, jer ne očekujemo značajniji porast broja inficiranih na dnevnom nivou do oktobra - rekao je dr Tiodorović za "Novosti".

SZO predlaže testiranje

U celu priču se umešala i Svetska zdravstvena organizacija koja je dala preporuku da bi sledeće godine u školama trebalo raditi PCR ili antigenske testove kako bi se izbeglo vraćanje na onlajn nastavu u slučaju novog talasa epidemije korona virusa. U zajedničkom saopštenju sa Uneskom i Unicefom ocenjeno je da je zatvaranje škola “negativno uticalo na obrazovanje i socijalnu i mentalnu dobrobit dece i mladih”.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Ipak, varijanta sa testiranjem đaka deluje prilično nerealna, uz mnogo finansijskih i organizacionih problema.

- To bi bio logistički problem, bilo da to radite na početku školske godine, bilo da ga radite u toku. Mnogo je đaka, a čak i da danas budu negativni, sutra bi već mogli da budu pozitivni - rekao je Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Ono u čemu se epidemiolozi slažu jeste da je za normalno odvijanje nastave neophodna uspešna vakcinacija, kako prosvetnih radnika, tako i samih đaka i studenata. Međutim, prema poslednjim podacima Ministarstva prosvete, u osnovnom obrazovanju vakcinisano je 46,6 odsto zaposlenih, u srednjem 46,2 odsto, a u predškolskom svega 36,1 odsto zaposlenih. Najveći procenat cepljenih je u visokom obrazovanju - 60,23 odsto.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Epidemiolog Radmilo Petrović smatra da je trebalo uvesti obaveznu vakcinaciju za određene grupe u koje spadaju i prosvetni radnici, da bi se, kako kaže, sprečilo širenje virusa.

- Ja sam ih nazvao strateške grupe, to su zdravstveni radnici, radnici na odgovornim mestima, kao policija, vatrogasci, spasioci, vojska, prosvetni radnici, da oni budu vakcinisani, da ne bi širili virus… Treba vakcinisati sve, ja sam za obaveznu vakcinaciju tih rizičnih grupa. Nije trebalo da ide da radi taj posao ako nije spreman da se žrtvuje za narod.

Vakcinacija učenika

Kada su đaci u pitanju, broj vakcinisanih je minimalan. U Srbiji je dozvoljena vakcinacija dece od 12 godina starosti, i to samo sa "Fajzerovom" vakcinom. Ipak, treba uzeti u obzir da je "Batut" izdao preporuku za vakcinisanje dece od 12 do 15 godina, ali "prvenstveno kod dece sa komorbiditetima i kod gojazne dece".

- Treba shvatiti da je vakcinacija odobrena za uzrast stariji od 12 godina. Treba shvatiti da formiranje školskih kolektiva dolazi. Treba shvatiti da neće biti striktnih mera kakvih je bilo prošle godine za uzrast stariji od 12 godina, jer postoji zaštita. Ja sad mogu da dodam nešto što lično razmišljam, jednostavno se mora insistirati da kolektivni budu zaštićeni. Pod tim podrazumevam vakcinisanost, a da su zaštićeni i oni koji su preležali kovid - rekao je dr Kon.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Kako napominje prof. Tiodorović, na poslednjem sastanku Kriznog štaba zahtevano je od nadležnih da se sprovedu mere koje će da utiču da pedijatri i izabrani lekari intenzivnije savetuju cepljenje i deci i studentima.

- Deca će se vakcinisati po domovima zdravlja na punktovima koje sve pedijatrijske službe u zemlji već imaju. Pedijatri su u obavezi da preporuče vakcinaciju, a na roditeljima je da donesu konačnu odluku - rekao je prof. Tiodorović.

Kako je bilo 2020.

Pre godinu dana, na početku školske godine, imali smo samo 76 zaraženih za 24 sata, sada se već krećemo između 300 i 400 na dnevnom nivou, a nama ove godine najavljuju pik četvrtog talasa pred povratak u škole.

- Prošla školska godina bila je samo održavanje kontinuiteta nastave. Imali smo kreni-stani situaciju. Rezultati su više nego skromni, a na socijalnom planu je još gore. Prvaci se ne poznaju pošto su bili podeljeni na grupe - jasan je Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Dr Predrag Kon ukazuje na važan detalj.

- Epidemiološki je potpuno jasno da su kolektivi motor za održavanje i prenošenje virusa. Ne govorim samo o školskim kolektivima, govorim o studentskim kolektivima, o srednjoškolskim, radnim, velikim kolektivima. To su mesta u kojima postoje uslovi za masovnije prenošenje - kazao je dr Kon.

Osnovne škole

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Kada su škole u pitanju, postoje tri opcije kako bi mogao da izgleda 1. septembar. Prva, optimistička, da svi đaci budu potpuno normalno svakog dana u školskim klupama kao što je to bio slučaj pre korone, dakle učionice sa po 30 i kusur đaka. Druga, pesimistička, koja bi bila primenjena u slučaju eksplozije korone po školama, po kojoj bi svi đaci bili na onlajn nastavi kao što je bio slučaj u proleće 2020. u vreme policijskog časa i vanrednog stanja. I treća, možda i najrealnija, da ponovo bude primenjen kombinovani model.

Skoro da nema dileme da će mlađi osnovci, đaci od prvog do četvrtog razreda, normalno krenuti u školu i biti svakog dana u klupama, samo je pitanje da li će odeljenja biti podeljena na dva dela ili ne. A to će zavisiti od epidemiološke situacije.

Kada su stariji osnovci u pitanju, đaci od petog do osmog razreda, jedna varijanta je da budu normalno u školi, a druga da idu kombinovano: dan u klupama, dan kod kuće na onlajn nastavi.

 

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Miroslav Markićević, direktor Sedme beogradske gimnazije, kaže da se u njegovoj gimnaziji pripremaju kao da će nastava krenuti najnormalnije 1. septembra. Ipak, kaže i da su spremni na svaku eventualnost.

- Pripremamo se kao da ćemo raditi sa 30 učenika 45 minuta. Ali ako bude trebalo, prebacićemo se na kombinovani model.

Srednje škole

Srednjoškolci su u više navrata označeni kao "najrizičnija grupa" u kojoj bi najlakše mogla da bukne korona, pa su oni prošle godine i najčešće bili na onlajn nastavi.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Kako trenutno stoje stvari, teško je verovati da bi sve srednje škole mogle da se vrate potpuno u normalu, te da đaci svakog dana budu u školskim klupama. Mnogo je realnija opcija da srednjoškolci ponovo idu po kombinovanom sistemu, dakle sa podeljenim odeljenjima, jednu nedelju u školi, a drugu onlajn.

- Kao i do sada, u saradnji sa Kriznim štabom pratićemo epidemiološku situaciju i na osnovu toga će biti doneta odluka na koji način će biti organizovana nastava u novoj školskoj godini - kratko su za “Blic” prokomentarisali iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nije isključeno i da škola počne po jednom modelu, pa da se posle pribegne drugom.

- Uslov da školarci i akademci ostanu u klupama i tokom cele zime je da se što veći broj njih vakciniše - rekao je prof. dr Branislav Tiodorović.

Kod srednjoškolaca postoji i “dodatak” što se radi o starosnoj grupi koja može da se vakciniše.

Fakulteti

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović nedavno je ukazala da najavljeni novi talas virusa korona može ugroziti septembarski ispitni rok i odrediti da se četvrti semestar održi u onlajn formatu.

- U ovom trenutku to je nemoguće predvideti. Nadamo se da neće biti tako, ali moramo biti spremni - naglasila je Ivanka Popović i dodala da je značajno da se i dalje apeluje na studente da se vakcinišu.

Tanjug

Nadležni nedeljama unazad pokušavaju da animiraju akademske građane kako bi se u što većem broju vakcinisali, a Institut "Batut" je otišao korak dalje i najavio da će Kriznom štabu predložiti da se donese pravilo po kojem bi nastavi i vežbama na fakultetima mogli da prisustvuju samo vakcinisani ili studenti sa PCR ili antigenskim testom!

Ovo je već uvedeno za studente Medicinskog fakulteta u Beogradu koji ne mogu da uđu u bolnice bez cepiva ili negativnog testa na svaka tri dana.

Međutim, s obzirom na to da obavezna vakcinacija nije zaživela ni među medicinskim radnicima, teško je verovati da bi mogla i među studentima.

Đerlek: Odluka tek krajem avgusta

Printscreen

O početku nove školske godine govorio je i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.

- Iskreno bih voleo i nadam se da će deca regularno poći u školu od septembra. Međutim, moramo da sačekamo poslednju nedelju avgusta, da vidimo kakva će biti epidemijska situacija. Tada ćemo da donesemo konačnu odluku - otkrio je Đerlek.

Kon: Đacima posebno preti delta soj

TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC

Dr Predrag Kon upozorava na još jednu opasnost.

- Možda neko misli da će epidemiološka situacija da se poboljša, ne očekujem da će to da se desi, neće se ništa promeniti jer kolektivi jesu mesta prenošenja virusa, posebno delta soj koji se pokazuje da bolje ide kroz mlađe. Ono kako ja vidim početak školske godine je da deca treba da budu zaštićena - zaključio je dr Kon.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI