HOĆE LI BITI VODE ZA SUPU Srbija bogata najvrednijim PLAVIM zlatom, a leti i dalje nestašice

 

S vodom kubure pre svega prigradska naselja oko Beograda, Novog Sada, Čačak, Požega, Topola... 

Zbog činjenice da Srbija spada među zemlje najbogatije vodnim resursima građani se pitaju kako je moguće da se svakoga leta suočavamo sa nestašicama vode u pojedinim gradovima. U Beogradskom vodovodu kažu da je potrošnja u obodnim naseljima dva do tri puta veća u toku leta. Dobar broj sela je upućen na poljoprivrednu proizvodnju od čega žive, ali i dobar broj Beograđana na pijacama kupuje ono što proizvedu u Slancima, Velikom Selu, Ritopeku, Zaklopači, Grockoj…

Rina

Stručni saradnik za saradnju sa predstavnicima medija i marketing u "Beogradskom vodovodu i kanalizaciji", Jelena Pronić kaže da prestonica u kojoj živi više od trećine stanovništva Srbije ima stabilan sistem snabdevanja, nije bilo i neće biti nestašica vode, ni restrikcija.


„Mi smo uspevali da u tropskim danima, a pet nedelja nam je trajao tropski talas, što se poslednji put desilo 2012. godine, uložimo sve napore i izvorišne i distribucione i proizvodne da nigde ne dođe do prekida u vodosnabdevanju, osim ako nije u pitanju kvar na šta ne može da se utiče i što dešava se tokom cele godine“, istakla je Pronićeva.
 

 

Beogradski vodovod stabilno, punim kapacitetom

A to znači da se radi maksimalnim kapacitetom, da se proizvodi 6.700 litara vode u sekundi i da je popunjenost rezervoara 80 odsto, kao otprilike u zimskom periodu. Ona napominje da je reč o pijaćoj vodi koja je zakonom definisana kao voda namenjena za piće, za održavanje lične higijene i za održavanje domaćinstava.

Rina

Drugim rečima kada se voda iz Beogradskog vodovoda koristi za zalivanje bašte, dvorišta, voća, punjenje bazena, reč je o nenamenskom trošenju pijaće vode. Koja je onda alternativa prigradskih naselja koja žive od poljoprivrede i iznose proizvode na pijacu, ako voda iz sopstvenih bunara za zalivanje nije dovoljna?

„U razvijenim evropskim zemljama poljoprivredno zemljište se nigde ne zaliva pijaćom vodom. To je moguće ili iz bunarske vode, ili iz razvijenog sistema kanala za navodnjavanje. U Vojvodini gde ima najviše useva ne zalivaju ih pijaćom vodom iz lokalnih vodova“, konstatuje naša sagovornica .

 

Umesto iz kanala, zalivanje iz vodovoda

 

S obzirom na stanje kanala za navodnjavanje u Srbiji ne čudi kada poljoprivrednici nadomak gradova posegnu za pijaćom vodom iz gradskog vodovoda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2020. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 52 400 hektara poljoprivrednih površina. Kada se uzme u obzir da se u Srbiji koristi 3,4 miliona obradivog poljoprivrednog zemljišta jasno je zašto smo na dnu evropske lestvice po tom pitanju.
Još kada se tome doda podatak da Beograd ima jednu od najjeftinijih voda u Evropi, koja staje 59,46 dinara po kubnom metru što je višestruko jeftinije nego u Evropi gde se stanovnicima nikako ne isplati da pijaću vodu koriste za druge namene, ne čudi zašto se ona kod nas troši „nenamenski“.

Hoće li je biti

Opisujući stanje sa vodosnabdevanjem u Beogradu, Pronićeva kaže da je ono sigurno, a da se planira i proširenje kapaciteta vodovoda.
"U planu gradskih vlasti je da do 2025. godine svi Beograđani sa svih opština piju vodu sa česme. Jedan od najvažnijih projekata za to je izgradnja magistralnog cevovoda i distributivnih cevovoda u naselju Leštane, dužine 7,5 kilometara, koji će biti povezan na magistralni cevovod Makiš-Mladenovac“, ističe ona, precizirajući da je vrednost investicije 205 miliona dinara.

Foto: Shutterstock/Sergei Gorin

U planu je, kaže i proširenje Makiša. Trenutno je kapaciteta 4000 litara vode u sekundi, što zadovoljava trenutne potrebe oko dva miliona stanovnika. Nakon rekonstrukcije kapacitet proizvodnje vode će porasti na 5000 litara vode u sekundi što će omogućiti ne samo sigurnost u snabdevanju grada pitkom vodom nego i da Beogradski vodovod možda preraste u regionalni. To znači da bi snabdevao širi region grada Beograda.

 

Kapaciteti manji od potreba

Na pitanje zbog čega najčešće dolazi do restrikcija, kakvih je bilo u nekim gradovima u Srbiji, poput Topole, Čačka…ona kaže da o tome zna samo iz medija, s obzirom na to da je lokalna zajednica nadležna za vodosnabdevanje na svojoj teritoriji.

„Koliko sam ja upoznata, kod njih postoji problem što njihovi vodovodi ne mogu da proizvedu dovoljnu količinu vode koja bi zadovoljila potrebe stanovnika. Videla sam da u Topoli proizvode 30 litara vode u sekundi, a potreba je da proizvedu 45 litara“, kaže Pronićeva.

Da li je tu bilo neracionalnog trošenja u letnje vreme ne zna, ali podseća da Ministarstvo poljoprivrede krenulo u posao rehabilitacije postojeće kanalske mreže i da tim objektima, po Zakonu o vodama, upravljaju „Srbijavode“.

Isprepletane nadležnosti

 

Foto: Pixbay

Pronićeva podseća da je to u ingerenciji „Srbijavoda" i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji su zaduženi za te sisteme za navodnjavanje i snabdevanje njiva vodom.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su rekli da su za tu priču nadležne jedinice lokalne samouprave i Srbijavode, odnosno Vojvodinavode, u zavisnosti od teritorije. U Srbijavodama, pak, kažu da njihove nadležnosti tu nema.
Na pitanje Sputnjika da li to znači da preduzeće Srbijavode nema ništa sa kanalima koji treba da služe za navodnjavanje, u tom preduzeću napominju da svako komunalno preduzeće zna odakle uzima vodu, pod kojim uslovima i kako treba da se ponaša. Nadležna je, kako kažu, Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede gde inspekcijski organi treba da se bave nenamenskim trošenjem vode.
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI