PLAVA PTICA PEVA SAMO NARUČENE PESME Tviter nemilosrdan: Označio PANDE kao deo kineske propagande!

 

Uspeh talibana koji su pre nekoliko dana umarširali u Kabul korisnici „Tvitera” mogli su da prate iz časa u čas, jer je portparol islamista o tome redovno izveštavao na svom nalogu na ovoj društvenoj mreži.

U kompaniji „Tviter” ni u jednom trenutku nisu pomislili da u tome ima nečega spornog. Reagovao je bivši predsednik SAD Donald Tramp, jetko konstatujući da, za razliku od njega, talibani mogu da se oglašavaju na „Tviteru”. „Ubice, pljačkaše i diktatore promovišu”, kaže Tramp, dok njega „skidaju” s mreže. Ovim svojim opaskama opet je pokrenuo lavinu komentara o tome koliko su društvene mreže nedosledne.

EPA/JIM LO SCALZO

Pre Trampa na „Tviter” su se žalili Kinezi i Rusi tvrdeći da na ovoj društvenoj mreži postoje dvostruki aršini. Naime, krajem prošle godine „Tviter” je počeo naloge pojedinih medija da žigoše etiketom „povezan s vladom” (država iz kojih potiču).

Označavanje medija povezanih s državom u praksi ima posledicu da „Tviter” neće preporučivati njihove naloge niti „pojačavati” domet njihovih tvitova. Tako su na ovoj društvenoj mreži režimski „beleg” dobili kineski mediji CGTN, „Global tajms”, CCTV, „Nju Čajna”, kao i ruski „Raša tudej” i „Sputnjik”, ali se postavilo pitanje zašto taj žig nisu dobili, primera radi, Bi-Bi-Si ili Glas Amerike, koji se takođe finansiraju iz državne kase i promovišu zvaničnu politiku svojih vlada. „Tviter” je odluku opravdao time što oni imaju „samostalnu uređivačku politiku”.

EPA/ANDY RAIN

 

U Rusiji i Kini su prigovarali da su u milosti „Tvitera” samo nalozi pod kontrolom država koje podržavaju zvaničnu politiku SAD. Stanica „Raša tudej” izdala je saopštenje o „licemerju giganata društvenih medija”, navodeći da je to što „američka kompanija (Tviter) koja dugo šuruje s establišmentom SAD i govori ostatku sveta šta ko može, a šta ne, zapravo definicija tehnološke diktature”.

O nonsensu etiketa koje „Tviter” „lepi” neistomišljenicima američkog establišmenta možda najslikovitije govori primer naloga „Ajpanda”. Naime, „Ajpanda” je kineska platforma na kojoj se celodnevno prikazuju prizori iz života pandi, ugrožene životinjske vrste. Na tviter nalogu „Ajpande” nema nikakvog političkog sadržaja, ali je ipak obeležen oznakom „povezan s vladom Kine”, a prenošenje scena iz života pandi proglašeno je za – kinesku propagandu.

Printscreen

Praksu upiranja prstom u medije koje je sam kvalifikovao kao državne „Tviter” je nastavio u desetinama zemalja, između ostalih Japanu, Kubi, Ekvadoru, Hondurasu, Egiptu, Turskoj, Indoneziji, Iranu… Nedavno je na spisak stavljena i Srbija, pa je na ovoj društvenoj mreži etiketu „sarađuje s vladom” dobila nekolicina medija, između ostalih i „Politika”.

Najkontroverzniji slučaj dogodio se pretprošle godine, kada je „Tviter” bez najave i pojašnjenja suspendovao nalog platforme posvećene širenju informacija o osnivaču „Vikiliksa” Džulijanu Asanžu. Australijanac se suočavao s izručenjem SAD u času kad je „Tviter” povukao ovaj potez, ne odgovorivši na žalbe tvoraca naloga, koji su bili angažovani u kampanji protiv Asanžovog progona, hapšenja i izručenja. Kreatori naloga rekli su tada da ne sumnjaju da je „Tviter” suspendovao nalog jer je bio centar korisnih informacija o događajima i akcijama zarad podrške Asanžu, kao i Čelsi Mening, koje Amerika nije baš simpatisala. Na ovom nalogu nikada nisu prekršena pravila „Tvitera” i služio je kao aktivistička podrška novinaru koji je ućutkan.

Shutterstock/ Ascannio

I kad je „udareno” na Trampa povela se polemika o tome da li „Tviter” sledi pravila, udara na slobodu govora ili čini nešto treće. Nalog tada još aktuelnog američkog predsednika trajno je suspendovan nakon upada njegovih pristalica u zgradu Kongresa, kako su pojasnili u „Tviteru” – zbog rizika od daljeg podsticanja na nasilje. Tramp je u tom trenutku imao 89 miliona pratilaca. Napisao je tada da će njegovi glasači imati svoj glas dugo u budućnost i da ih niko neće nipodaštavati. „Tviter” je ovo protumačio kao dokaz da Tramp nije spreman na mirnu predaju vlasti. Kada je Tramp tvitnuo da neće biti na inauguraciji 20. januara, „Tviter” je pojasnio da je to doživljeno kao potvrda da izbori nisu legitimni.

Zaključili su da oba tvita krše politiku o glorifikaciji nasilja. Odluka je podelila javnost u SAD. Jedni su aplaudirali, a drugi, među njima i oni koji se malo bolje razumeju u materiju, tvrdili su da je odluka „Tvitera” licemerna i da ima političkoposlovnu pozadinu. Oni su stava da je Tramp sigurno kršio interna pravila, i to od starta, zbog čega se pitaju gde je „Tviter” bio ranije kad je šef Bele kuće tvitovao rasnu mržnju i objavljivao reči nasilja, nego su čekali 15 dana pred kraj mandata.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI