MI SMO SRBI, MI NISMO VOJVOĐANI! Vožd Đorđe Stratimirović konačno dočekao da počiva u svojoj otadžbini
Foto: privatna arhiva

Njegova poslednja želja bila je da bude sahranjen u Sremskim Karlovcima, u gornjoj crkvi, na mestu gde je uz ogromnu podršku naroda izabran za vožda 1848. godine, kada je počela Srpska revolucija.

Sada su se konačno stvorili uslovi da se ta njegova želja usliši, pa će obožavani srpski komandant uskoro smiraj pronaći među svojim narodom.

Posmrtni ostaci jednog od najčuvenijih Stratimirovića tokom vikenda su iz Beča, sa groblja Svetog Marka, preneti u Srbiju, i trenutno su u voždovom rodnom Novom Sadu, odakle će uskoro biti pohranjeni u Karlovcima, baš onako kako je izrazio želju u svojim „Memoarima“, koji su nastali neposredno pred njegovu smrt.

MI SMO SRBI, MI NISMO VOJVOĐANI! Vožd Đorđe Stratimirović konačno dočekao da počiva u svojoj otadžbini

Foto: privatna arhiva

 

U prisustvu voždovog praunuka Ivana Stratimirovića, čukununuka Đorđa i Ivanovog sinovca Stefana, Njegovog preosveštenstva vladike sremskog Vasilija i predsednika Odbora za ekshumaciju posmrtnih ostataka Aleksandra Đurđeva i članova dr Siniše Novkovića, pravnika, Gorana Milenkovića, arhitekte, i Danijela Kulačina, istoričara, kovčeg sa ekshumiranim Stratimirovićevim kostima smešten je u kapelu Gradskog groblja u Novom Sadu.

- Za porodicu Stratimirović ovo je veličanstven trenutak. Naš dični predak koji je u istoriju Srpske Vojvodine upisan zlatnim slovima, konačno je ponovo sa svojim narodom! - rekao je za medije praunuk Ivan Stratimirović.

Koliko je ovo značajan trenutak za Srbiju, govori impozantna biografija vožda Stratimirovića.

Rodio se u Novom Sadu 1822. Bio je najznamenitiji srpski vojskovođa u vreme revolucije 1848/1849. godine. Sa 26 godina je izabran za vožda Srpske Vojvodine. Doneo je vlast i vojsku u Vojvodstvo Srbije, porazio Mađare u desetinama bitaka i razgonio ih na buljuke, rekao „ne“ Lajošu Košutu u Mađarskoj, i suprotstavio se Austrijancima u nameri da neutrališu srpske uspehe u revoluciji...

Spasao je srpski narod od masakra pobedom u bici kod Mošorina. Reč je o briljantnoj pobedi koja se proučava na vojnim školama.

MI SMO SRBI, MI NISMO VOJVOĐANI! Vožd Đorđe Stratimirović konačno dočekao da počiva u svojoj otadžbini

Foto: privatna arhiva

 

- Stratimirović, tada dvadesetšestogodišnjak, odlučio je da poslednji put pređe u napad, skupio seljake i graničare, a u pomoć mu je stiglo i oko 1.000 dobrovoljaca iz Kneževine Srbije pod komandom Milivoja Blaznavca. Predvođeni generalom Stratimirovićem izvojevali su prvu srpsku pobedu nad Mađarima - rekao je svojevremeno za medije istoričar dr Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima i autor nekoliko knjiga o Stratimirovićima.

Stratimirovićeva ratnička slava gromko je odjekivala širom srpstva, pa mu je Petar Petrović Njegoš 1848. sa Cetinja poslao tadašnje najviše crnogorsko odlikovanje - Zlatnu medalju Obilića, te je on i prvi nosilac ovog ordena.

„Koji bi znak na tvoja junačka prsa lepše pristao od ovoga? Primi ga, dakle, s onom iskrenošću i ushićenjem sa kojim ti ga šaljem sa najusrdnijim bratskim pozdravom“, napisao je veliki vladika u pismu koje je uz odličje poslao generalu.

Iako je bio ponosan na svoj Novi Sad i Sremske Karlovce, uvek je isticao da Vojvodina nije i ne može biti ništa drugo do deo Srbije. Čuven je po svojoj rečenici: „Mi smo Srbi, mi nismo Vojvođani.“

General Đorđe Stratimirović bio je organizator vojske u Crnoj Gori u borbi protiv Turaka.

Preminuo je u Beču 1908. godine, a u svojim memoarima i uspomenama ostavio je amanet da bude sahranjen u Sremskim Karlovcima. Sada konačno može da odahne. Stigao je.

Duša srpskog ustanka

U istorijskoj literaturi postoji nekoliko opisa Stratimirovićeve ličnosti i njegove uloge u srpskom pokretu. Jedan od najupečatljivijih zapisa ostavio je Mihailo Polit Desančić koji za Đorđa kaže da je 1848. godine bio još vrlo mlad i izvanredno lep čovek, pritom samouveren, nepredvidljiv, prek i vrlo hrabar.

- Bio je vrlo omiljen u srpskom narodu, naročito kod Šajkaša, jer je svugde s njima išao u vatru i bio je vođa i duša u srpskom ustanku. Ličnom odgovornošću davao je primer vojnicima, koji su ga neizmerno voleli. Išli su kao slepi za njim - zabeležio je Polit Desančić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading