Za srpske kompanije koje proizvode aluminijum, čelik, gvožđe, veštačka đubriva, vodonik i električnu energiju, od 1. januara 2026. godine počela je nova era na tržištu EU uvođenjem Mehanizma za prekogranično usklađivanje cena ugljen-dioksida, poznatog kao CBAM. Ova era donosi i nove namete, koji mogu iznositi do 85 evra po toni ugljen-dioksida emitovanog tokom proizvodnje proizvoda.

Istovremeno, Srbija uvodi naplatu nacionalnog poreza od četiri evra po toni, čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija. Praktično, to znači da će u briselsku kasu od srpskih kompanija biti uplaćeno 81 evro po toni.

I dok vlast tvrdi da je Srbija ušla pripremljena u ovu evropsku novinu, deo stručne javnosti, uključujući Fiskalni savet, iznosi suprotno mišljenje. Kao razlog navode kašnjenje u ispunjavanju klimatskih obaveza, zbog čega je malo verovatno da će zemlja ostvariti ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte predviđene Pariskim sporazumom do 2030. godine. To, prema njihovoj oceni, predstavlja otežavajuću okolnost za energetsku tranziciju, a cenu će platiti srpski proizvođači koji izvoze na tržište EU.

Najveći teret, prema procenama Fiskalnog saveta, mogao bi da snese EPS.

- Primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem, odnosno njegovo prihvatanje znači trošak od 200-300 miliona evra godišnje u periodu 2026 - 2030. zbog pune primene od prve godine. Rizik je veliki koji ugrožava i poslovanja EPS-a jer bi svaki MWh struje izvezene iz naše zemlje u EU dobio dodatno opterećenje od čak 60-70 evra. To bi moglo da dovede i do značajnog poskupljenja električne energije za domaćinstva i privredu - stoji u analizi “Klimatsko - energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena”, koju je sredinom oktobra uradio Fiskalni savet.

Nasuprot ovakvoj proceni Fiskalnog saveta, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović iznosi suprotan stav.

- Evropska unija je uvela CBAM, kojim štiti njenu privredu od konkurencije roba iz drugih zemalja u kojima ne primenjuje cena emisije, ili su cene emisije niže. Sigurno je da trošak CBAM za izvoz električne energije neće biti 200-300 miliona evra godišnje do 2030. jer u Srbiji ne postoji višak energije za takav izvoz, a takođe će se nastojati da se trguje, prodaje i kupuje u našem regionu, van EU, gde se CBAM ne primenjuje. Netačne su i tvrdnje, ili percepcija, u delu javnosti, da država nije bila dovoljno aktivna u periodu do uvođenja CBAM. Naprotiv, Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada, bili su najaktivniji u zahtevima da se u ugovornim stranama Energetske zajednice primeni nacionalno prilagođen, održiv, primeren uslovima, nivou društvenog proizvoda i udelu uglja - navela je Đedović Handanović za domaće medije i dodala:

- U predloženim izmenama uredbe koje je Evropska komisija objavila krajem 2025, delimično se izlazi u susret ovim zahtevima. Izvesno je da će se emisioni faktor i CBAM trošak izvoza električne energije u EU smanjiti za oko 40 odsto. To konkretno znači da će se emisioni faktor, koji se obračunava pri izvozu proizvoda obuhvaćenih CBAM mehanizmom, biti usklađen sa učešćem fosilnih izvora u energetskom miksu, umesto da se računa kao da je ugalj jedini izvor energije, što apsolutno ne odgovara stvarnosti. A što se tiče emisionog poreza koji će morati da se plati u Srbiji, tu će najviše finansijski biti pogođen EPS. Dijalog po tom pitanju ćemo nastaviti unutar Vlade Srbije.

Da li će taj energetski miks i srpski emisioni porez dovesti i do povećanja cena struje, pre roka koji je definisao MMF za 2026. godinu, neizvesno je. Ono što je izvesno, to je da je EU , krajem decembra 2025. godine dala određena pojašnjenja Srbiji oko CBAM-a na električnu energiju.

Struja podložna CBAM taksi

Željko Marković, ekspert za energetiku za domaće medije objašnjava o čemu je reč.

- Originalnim aktom jeste bila predviđena mogućnost da se ostvari olakšica što se tiče električne energije, ali uz određene uslove koji su trebali da budu ostvareni. Jedan od tih uslova jeste i spajanje na unutrašnje tržište električne energije EU. Mi smo u tom postupku već zagazili duboko, predali smo sve, međutim i zbog sporosti administracije to spajanje našeg tržišta sa tržištem električne energije Evrope se očekuje tek početkom 2028. Zato je 17. decembra prošle godine donet jedan dodatak legislative.U toj legislativi je predviđeno, a to je i dalje predlog, čekamo da se taj deo usvoji, da ukoliko se i u budućnosti spojimo, onda možemo sklopiti jedan Memorandum o razumevanju i da se tim dokumentom praktično definišu eventualna produženja, odnosno nevaženja. Međutim, do tada, dok se to ne usvoji i dok se ne ostvare ti uslovi, sva električna energija koja se izvozi u Evropsku uniju biće podložna naplata CBAM takse – kaže Marković za domaće medije.