MILIVOJEVIĆI PROSLAVILI 71. GODINU BRAKA Ljubav iz školskih dana, nema laži i prevare, a za jedno kažu da im je bila greška

Milojka i Momir Milivojević, uskoro će napuniti čitav vek postojanja na ovom svetu i uprkos skoro čitavom stoleću, ljubav ih, kažu nije napustila. Ovih dana proslavili su čak 71. godinu srećnog braka i romanse koja je počela u prvoj polovini prošlog veka i to u jednom školskom dvorištu.

Još uvek pamte dan kada je u školskom dvorištu ograđenom prošćem započela njihova romansa i vreme kada su pregrmeli teške, ali i lepe dane boreći se da obezebede egzistenciju za svoju decu.

- Oženio sam se sa 19 godina, majka mi je bila bolesna, i trebalo je da idem u vojsku, te da bi neka ženska ruka mogla da pomogne, rešio sam da je oženim. Možda je ona mogla da se uda i bogatije, ali, mi smo se kao deca u školi zavoleli - priča Momir.

Rina

Ova školska ljubav traje i dan danas potvrđuje ovaj par. Upravo je to razlog što su se u njihovom dvorištu nakon sedam decenija ponovo začuli zvuci harmonike.

- Momira se sećam iz školskih dana, bio je dobar, a vragolast - priča Milojka sa osmehom na licu i dodaje da nije neku školu završila, jer ih je u obrazovanju prekinuo rat.

Milojka i Momir kažu da su "ratni mladenci" i đaci, bili su slični po uspehu u školi, mada je kažu ona znala bolje pesmice i dobro ih recitovala.

Milojka je od supruga starija jednu godinu, a Momir sa dečačkim osmehom kaže da je ona na dobitku, jer ga je osvojila.

- Sećam, se dana kada smo išli na vašare i kad stanem da razgovaram sa drugom devojkom, ništa joj ne promiče - kazao je Momir.

Kažu da se sećaju velike svadbe, a pre braka se nije prilazilo blizu, majke su u to vreme bile stroge za svoje ćerke.

- Moj otac je bio rešen da se oženim, moralo je tako, jer sam bio tri godine u vojsci, te da se za to vreme ne bi nešto promenilo, morali smo da se venčamo pre vojske kako bi naša ljubav opstala i bila sigurna. Nisam hteo da je varam - istakao je Momir.

U to vreme svadbe su bile ogromne, mnogo svatova i rodbine, komšiluk, selo puno. Tadašnji svatovi odavno su se preselili na onaj, a ovi današnji tek su stizali na ovaj svet.

Zorka Rajevac je jedino dete ovih vrednih planinaca koji su kažu napravili samo jednu veliku grešku u svom veku što nisu imali još potomaka.

- Ovde sam odrasla, imala lepo detinjstvo i predivne požrtvovane roditelje. Da je bilo još dece, oni bi isti bili. Moji roditelji su veoma radni, pošteni, voleli su se, lepo su se slagali. Ova kuća je zarađena radničkom rukom, dok je stara kuća nasleđena od oca. Moj deda je bio pametan, imao je troje dece, znao je da kad mu se sin oženi, treba da počne da radi, mnogo su radili, te su zato ostali sa jednim detetom plašeći se da li će moći da prehrane decu - priča Zorka.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI