KOŠTUNICA 2001. GODINE POMILOVAO ALJBINA KURTIJA Đinđić je o celom događaju saznao iz novina (FOTO)

On mu je ukinuo kaznu od 15 godina na koliko je bio osuđen zbog terorizma i rada na otcepljenju Kosova i Metohije.

Kurti je uhapšen na početku NATO-bombardovanja Jugoslavije pod optužbom za organizovanje terorističkih aktivnosti. Kurti, međutim, tada je tvrdio da je razlog za njegovo hapšenje njegovo ideološko opredeljenje.

On je uhapšen kada je pokušao da pobegne s Kosova i Metohije, u pritvoru je bio od 27. aprila 1999. godine, a osuđen je 13. marta 2000. na 15 godina zatvora u sudu u Nišu.

Kurti je pomilovan 7. decembra 2001. godine odlukom o pomilovanju po službenoj dužnosti, a na osnovu člana 98, tačka 8 Ustava SRJ, koju je potpisao Koštunica.

- Aljbin Kurti oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora – navodi se u odluci.

Ovoj odluci prethodio je dopis tadašnjeg saveznog ministra pravde Save Markovića Koštunici s predlogom za pomilovanje Kurtija po službenoj dužnosti. Međutim, tadašnji premijer Zoran Đinđić nije bio obavešten o ovom slučaju te kako je tada rekao da je o celom događaju saznao iz novina i naglasio da se o tome nije razgovaralo u Vladi Srbije.

Kurti je osuđen u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ otcepi Kosmet i stvori nezavisna država: kao član predsedništva neprijateljskog udruženja Nezavisna unija studenata 1. oktobra 1997, i to 29.10.1997. i 30.12.1997. organizovao demonstracije za nezavisnost Kosova, zatim organizovao kurs prve pomoći i dobrovoljnog davanja krvi za pripadnike OVK i učestvovao u organizovanju konferencija na kojima je iznosio ciljeve bande OVK. Što je avgusta 1998. pristupio neprijateljskom udruženju OVK, i to kao sekretar političkog predstavnika te bande Adema Demaćija.

Printscreen

Dokument koji dokazuje pomilovanje Aljbina Kurtija

- Ja nisam tražio milost u Srbiji, jer ne može onaj koji je vršio represiju nad albanskim stanovništvom da osudi čoveka koji nije pravio nikakve probleme’, rekao je Kurti. On je optužio albanske lidere na Kosovu da su učinili malo za razrešenje problema svih albanskih političkih zatvorenika u zatvorima u Srbiji. Kurti je dodao da se sadašnji režim u Srbiji od Miloševićevog razlikuje samo u sredstvima koje koristi a da su ideje ostale iste. 'Ja sam u zatvoru bio fizički slomljen, ali ne i duhovno. Sada sam u duhovnom zatvoru, a fizički slobodan, zato što su moji prijatelji ostali tamo - izjavio je Kurti nakon oslobađanja.

U dopisu Saveznog ministarstva pravde navodi se i da je inicijativu za pokretanje postupka pomilovanja pokrenuo Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava (Jukom).

Na njegovom oslobađanju dugo je bio angažovan Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, a tadašnja predsednica tog komiteta Biljana Kovačević Vučo pozdravila je odluku predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

- Tu odluku predsednika Koštunice treba pozdraviti kao jedan mudar politički čin. Kurti je stvarno zavredeo da bude oslobođen iz zatvora, a između ostalog, to je jedan od uslova međunarodne zajednice koji je tražila od SRJ - da se oslobode svi politički zatvorenici. Aljbin Kurti nije hteo amnestiju, nije hteo da bilo ko drugi traži pomilovanje za njega, tako da je on sam sebi izgradio lik i na kraju je to dovelo do toga da on bude oslobođen kao jedan od pravih političkih zatvorenika. Aljbin Kurti je bio simbol i zato mislim da se više neće postavljati pitanje oslobođanja političkih zatvorenika albanske nacionalnosti iz zatvora u Srbiji - kaže Biljana Kovačević Vučo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI