STOP BACANJU HRANE Uskoro novi način deklarisanja proizvoda: Pirinač, kafa i testenina bez roka trajanja
Alo/Vladimir Markovic

Ovo su, doduše, izmene propisa koje se spremaju na nivou EU, ali s obzirom na to da Srbija u ovoj oblasti sledi evropsku regulativu, jasno je da i naše potrošače uskoro čekaju nove deklaracije. 

Novine su, kako pišu nemački mediji, grupisane u tri celine.

1. TRAJNA UPOTREBA

Najmanje desetak kategorija proizvoda, a verovatno i više, ubuduće neće imati oznaku "najbolje upotrebiti do..." ili neku sličnu. Naravno, uz napomenu da je važno pravilno skladištenje. To se odnosi na pirinač, testeninu, kafu, ulje, čaj i slične proizvode.  

2. MOŽE I KASNIJE

Druga kategorija proizvoda imaće na deklaraciji oznake poput "najbolje koristiti do... a dobro je i nakon tog datuma" ili "najbolji kvalitet do... moguće koristiti i nakon toga do...". Suština je da postoji jedan datum do kog proizvođač garantuje vrhunski ukus i kvalitet proizvoda, ali se i nakon toga može konzumirati potpuno bezbedno, moguće uz manje promene svojstava (boja, čvrstina...) koje suštinski ne utiču na ukus.

3. PRODUŽENJE ROKA

Konačno, osim veoma lako kvarljive robe (meso, riba i slično) razmatra se produženje roka za konzumiranje pojedinih proizvoda. Tako bi, na primer, čokolade umesto roka od šest meseci ili godinu dana imale nekoliko meseci duži rok za preporučenu konzumaciju. Isto se odnosi i na konditorske proizvode, supe, kečap i tako dalje.

Kako za Alo! objašnjava Oliver Davidovski, diplomirani inženjer tehnologije, proizvođač po pravilu preporučuje da se proizvod koristi samo do datuma navedenog na ambalaži, dok za kvalitet nakon isteka tog roka ne garantuje. 

- Međutim, posebno sirovina može da se koristi i posle navedenog roka, češće nego sam gotov proizvod. Ukoliko, recimo, korisnik dozvoli da mu istekne ta sirovina, on piše molbu dobavljaču da mu da odobrenje i garanciju da tu sirovinu može da koristi dalje. Dobavljač zatim njemu daje napismeno saglasnost da može, na primer, još tri meseca da koristi sirovinu – navodi Davidovski i dodaje:

- Za vodu je rok trajanja najčešće godinu dana, dok je za sokove taj period od šest do osam meseci. Godinu dana je vreme za koje proizvođač garantuje da se neće izdvojiti kamenac, da se neće desiti neka hemijska promena u boci, pogotovo ako je reč o plastičnoj ambalaži. Gazirani sokovi u PET ambalaži imaju kraći rok trajanja, jer u takvoj ambalaži postepeno gube ugljen-dioksid. Ukoliko je sok u startu bio sa 7-9 g ugljen-dioksida po litri, posle šest meseci će imati 3-4 grama, što utiče na kvalitet i zadovoljstvo kupaca - ističe naš sagovornik.

U Srbiji se, inače, svakog dana baci čak oko 700 tona hrane. Koliko je ovaj podatak poražavajuć, pokazuje to što je istovremeno sedam odsto ljudi, to jest oko 500.000 ljudi, na granici siromaštva ili je siromašno.

Kazna do 3.000.000 dinara

Mnogi trgovci u Srbiji pred istek roka znatno snižavaju cene proizvoda. Upravo zbog toga dešava se i da prođe rok trajanja, pošto ih do poslednjeg dana ne povlače sa rafova, a da ih i dalje nude mušterijama. 

Kazna za ovakav prestup je od 50.000 do 3.000.000 dinara. 

 

Prevara u marketima, hrana na meru bez roka trajanja

U marketima i prodavnicama zdrave hrane često (čast izuzecima) proizvodi koje kupujemo na merenje uopšte nemaju označen rok trajanja, iako po zakonu on mora da stoji. 

To se odnosi na salame, kačkavalje, kobasice, mlečne proizvode na meru... Naime, na papiru ili plastici u koju vam ove proizvode upakuju pisaće najčešće samo količina i cena iako bi morao da piše i rok trajanja, isti onaj kao na ambalaži celog upakovanog proizvoda (npr. creva šunke od kog vam naseku 100 ili 200 grama). 

 

ZAŠTO BACAMO HRANU

- ne stigne da se pojede

- ostaci se daju životinjama

- nisu zadovoljni kako je jelo uspelo

- neplanirana večera, izlazak

 

 

ŠTA NAJČEŠĆE BACAMO

- hleb (29%)

- meso (20%)

- mleko (19%)

- voće (16%)

- povrće (15%)

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading