DANAS JE PREPODOBNI PROHOR PČINJSKI Izgovorite molitvu, zdravlje i sreća će doći u vaš dom

Sveti prorok Joil

Drugi po redu iz manjih proroka sv. Joil beše sin Vatuilov, iz kolena Ruvimova. Živeo na 800 godina pre Hrista. Prorokovao bedu naroda Izrailjskog i ropstvo Vavilonsko za grehe koje počini pred Gospodom. Pozivao narod na post i sveštenike na pokajne plačne molitve, da bi se Bog umilostivio. Naredite post i vapijte ka Gospodu. Između trijema i oltara neka plaču sveštenici. Prorekao je Joil i silazak Duha Svetoga na apostole, i izlivanje blagodati Duha Božjega na sve hrišćane. Prorekao i opisao Strašni Sud Božji. Prorekao i slavu Crkve Božje svete.

Sveti mučenik Var

Beše rimski oficir u Misiru, i pri tom potajni hrišćanin. Kada sedam hrišćanskih učitelja behu bačeni u tamnicu, Var ih obilažaše u tamnici, i snabdevaše ih sa potrebnim, i služaše im usrdno. On se divljaše mučenicima, i žaljaše što i on iz bojazni ne može da postane mučenik za Hrista. Ohrabriše ga oni Božji ljudi, i Var se reši i sam s njima na muke poći. Jedan od tih Božjih ljudi izdahnu u tamnici. Kada nečestivi knez izvede mučenike preda se, vide ih šest, i upita, gde je sedmi. "Ja sam sedmi!" reče mu Var. Tada razjareni knez prvo namuči sv. Vara. Naredi te ga naga šibaše suvim štapovima; potom privezaše ga za drvo, i noževima odsecahu mu komad po komad mesa, dokle sv. Var ne predade dušu svoju svetu Bogu. Telo njegovo bi bačeno na đubrište. Žena neka Kleopatra, rodom iz Palestine i udova nekog oficira, desi se tu sa svojim sinom Jovanom. Ona tajno uze sv. mošti Varove sa đubrišta i sahrani ih u svome stanu. Po tom izmoli u kneza dozvolu, da može preneti iz Misira u Palestinu telo svoga umrlog muža. Kao ženi oficirskoj knez joj to odmah dozvoli. No blažena hrišćanka Kleopatra ne prenese telo svoga muža nego mošti sv. muč. Vara. Donese ona, dakle, mošti mučenikove u svoje rodno selo Edru blizu Tavora, i tamo ih česno sahrani. Potom i hram podiže sv. Varu. I javljaše joj se sv. Var često iz onoga sveta svetao kao angel Božji.

Prepodobni Prohor Pčinjski

Prohor je rođen u prvoj polovini XI veka od pobožnih roditelja, Jovana i Ane, u okolini Ovčeg polja. Po Žitiju, Prohor je rano izučio knjižne mudrosti i u svemu bio bolji od svojih vršnjaka. U duhovnom ushićenju on odlazi u pešteru Nagoričinsku (istočno od Kumanova), blizu današnjeg manastira Staro Nagoričino, gde sreće lovca Diogena. Prohor mu proreče da će postati car i reče mu: seti se i mene kad postaneš car. To se i obistinilo - Diogen posta vizantijski vladar Roman IV Diogen (1067-1071). Žitije dalje kazuje da se pustinožitelj Prohor podvizavao trideset godina u planini Kozjak (južno od Vranja), u jednoj maloj pećini. Tu se i prestavi posle šezdeset i dve godine isposničkog života. Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javi caru Diogenu i opomenu ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“. Cara obuze strah i sa patrijarhom i pratnjom pođe u Žegligovski kraj u Nagoričino da traži starca Prohora. Pošto ga tu ne nađe, pređe u planinu Kozjak. Posle mnogo dana traženja pronađoše pećinu i u njoj mošti prepodobnog Prohora. Na tom mestu car podiže crkvu u slavu Svetoga Luke, a desno od reke Pčinje sagradi hram posvećen prepodobnom Prohoru. U tome hramu, sa desne strane oltara, položiše svete mošti Prepodobnoga; iz njih poteče sveto miro. Deo moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo dospeo je docnije u Ljubostinju, a ostali deo i danas se nalazi u manastiru prepodobnog Prohora Pčinjskog pod planinom Kozjak. O prepodobnom Prohoru Pčinjskom, čije mošti i danas počivaju u njegovom manastiru i toče miro, sačuvana su mnoga pisana svedočanstva, posebno o njegovim čudotvornim moštima. Srpska crkva ovoga sveca slavi 1. novembra (odnosno 19. oktobra po starom kalendaru).

Jovan Rilski

Na ovaj dan vrši spomen prenosa moštiju Svetog Jovana Rilskog. Svete mošti ovog Svetog Jovana prenete iz Sofije u Trnovo 1238. godine. Ovaj veliki podvižnik i svetilnik Crkve pravoslavne rodio se blizu Sofije u mestu Skrinu, u vreme cara Borisa (852-889 g.). Rodio se od bednih no čestitih roditelja. Po smrti roditelja on se zamonaši i udalji u jednu divlju goru, i tu u jednoj pećini počne se podvizavati. Pretrpeo je tu mnoge napasti od demona i od ljudi, od razbojnika i od svojih srodnika. Po tom se preseli u planinu Rilsku, i nastani u jednom šupljem drvetu. Hranio se samo travom, i bobom, koji tu u blizini počne rasti po Božjem Promislu. Mnoge godine on nije video lica čovečjeg, dok ga, opet po Božjem Promislu, ne otkriju čobani, koji su tragali za svojim izgubljenim ovcama. Tako se svetitelj pročuje među ljudima, i ljudi mu počnu dolaziti tražeći pomoći u bolestima i mukama. Posećivao ga je i sam car bugarski Petar, i tražio od njega saveta. Mnogi revnitelji duhovnog života nastane se u blizini Jovanovoj. Tu se ubrzo postroji hram i manastir. Sv. Jovan upokojio se mirno u Gospodu 18 avgusta 946 god. u 70 godini svoga života. Po smrti javio se učenicima svojim. Mošti njegove prenešene su najpre v Sofiju, pa u Mađarsku, pa u Trnovo, i najzad u manastir Rilski gde i danas počivaju. Rilski manastir je kroz vekove bio kula svetilja i mesto sile čudotvorne i utehe duhovne za narod hrišćanski u Bugarskoj, naročito pak u teška vremena robovanja pod Turcima.

BESEDA

O žeđi duše za Bogom

Žedna je duša moja Boga krepkoga, živoga;

kad će doći i javiti se licu Božijemu (Ps. 41, 2).

Kad se samo varnica ljubavi prema Bogu zasija u srcu čovekovom, neka je čovek ne utuljuje, no neka je pusti da se razgoreva, i videće čudo. Rasplamteće se ta varnica u buktinju svetlosti neviđene. I svetlost i toplota njena biće vrlo velike. U svetlosti ljubavi prema Bogu čovek će se osećati u ovome svetu kao u mraku; a od toplote njene osećaće neutoljivu žeđ duhovnu - žeđ za Bogom, za približenjem k Bogu, za viđenjem Boga. Tu žeđ sravnjuje Bogoljubac David sa žeđu jelena, koji juri na izvore vodene. Žedna je duša moja Boga krepkoga, živoga. Nije li sve nemoć oko nas? Ne pretvara li se sve oko nas brzo u trulež? Mi se hvatamo za senke; mi grlimo mrtvace. Sutrašnji smrad mi danas plaćamo zlatom i srebrom, ponekad čašću i savešću, a ponekad čak i životom - smrad sutrašnjega dana! To nije ljubav nego skotska pohota. Velika duša traži predmet dostojan ljubavi, traži predmet nepodložan kršenju i trulenju i raspadanju i gnusobi prolaznih telesa. Zato car bogoljubac i naglašava: krepkoga i živoga Boga. Jer ko je uistini krepak i živ osim Boga? Bog je darovao krepost i život i angelima i svetiteljima Svojim, no to je sve Njegovo i od Njega. Kad ću doći i javiti se licu Božjemu? Evo čežnje neodoljive prave ljubavi prema Bogu. Neka se zastide svi oni koji govore da veruju u Boga i ljube Boga, dok ih i sama pomisao na smrt, na odlazak iz ovog sveta, dovodi do bezumlja.

Molitva

O Gospode Bože naš, sveti, krepki i živi; izvore svetosti, izvore kreposti, izvore života, - osvetli nas i zagrej ljubavlju prema Tebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI