OTKRIVENO ZAŠTO Neki ljudi nikad nisu pozitivni na kovid, iako su izloženi zarazi

 

Postoje ljudi koji se zaraze virusom, ali ga T-ćelije imunog sistema dezintegrišu u najranijoj fazi oboljenja.

Zbog toga PCR i testovi na antitela kod te osobe uvek pokazuju negativan rezultat.

A čini se da oko 15 odsto zdravstvenih radnika, koje je sistem pratio tokom prvog talasa pandemije u Londonu, deo je ovog scenaria, piše "The Guardian".

T-ćelije

Ovo otkriće moglo bi da proširi put za novu generaciju vakcina usmerenih na odgovor T-ćelija, što bi moglo da proizvede dugotrajniji imunitet, rekli su naučnici.

"Svako ima svoje anegdote o ljudima koji su bili izloženi zarazi, ali nisu podlegli infekciji. Ono što nismo znali je da li te osobe zaista uspeju da izbegnu zarazu ili im je telo uklonilo virus pre nego što se mogao otkriti rutinskim testovima", rekao je imunolog Leo Svadling sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Najnovija studija pratila je zdravstvene radnike na znakove infekcije i njihov imunološki odgovor tokom prvog talasa pandemije.

Uprkos visokom riziku od izloženosti, 58 učesnika ni u jednom trenutku nije bilo pozitivno na kovid 19.

Međutim, analiza njihovih uzoraka krvi pokazala je da imaju veći broj T-ćelija koje reaguju na kovid nego pre pandemije.

Istraživanje ukazuje na to da određeni broj ljudi ima memorijske T-ćelije nastale nakon prethodnih infekcija drugim sezonskim virusima koji uzrokuju prehlade, što ih je zapravo kasnije zaštitilo od kovida 19.

Ove ćelije mogu da prepoznaju proteine ​​kod kovida 19 koji su zajednički sa sezonskim virusima, pa pružaju zaštitu.

Vakcine koja pružaju dugotrajniju zaštitu?

Rezultati istraživanja su posebno značajni jer T-ćelije imunog sistema imaju tendenciju da pruže dugotrajniji imuniteta koji obično traje godinama, za razliku od zaštite od nekoliko meseci koju pružaju razvijena antitela.

Skoro sve postojeće vakcine protiv kovida 19 baziraju se na stvaranju antitela protiv proteina šiljka SARS-CoV-2. Iako ova antitela pružaju i zaštitu od težih simptoma bolesti, imunitet s vremenom slabi.

Dodatno, vakcine koje se temelje na tom proteinu mogu s vremenom da izgube na svojoj efikasnosti, jer je poznato da ova regija virusa mutira.

Nasuprot tome, odgovor T-ćelija je mnogo postojaniji te cilja na unutrašnju replikaciju koja je zajednička među raznim vrstama koronavirusa - što znači da bi vakcina koja se bazira na njihovom odgovoru verovatno pružila dugotrajniju zaštitu.

Vakcina bi i štitila od novih sojeva, a možda čak i od potpuno novih uzročnika drugih oboljenja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI