MATIJA BEĆKOVIĆ NA UDARU Srpski akademik se nasmejao, pa dao obrazloženje zbog čega je ovo rekao o ženama

Kako je to pesnik koji je svoje najlepše stihove napisao u slavu žene, preko noći postao ženomrzac koji ne vidi da bi umesto 10 odsto "akademkinja", ako se to sada tako zove, Srpska akademija nauka i umetnosti trebalo da ih ima znatno više. Valjda 30 odsto, kakva kvota važi za politiku.

Na kritike zbog toga što posle nedavnih izbora za SANU među novim članovima nema nijednog ženskog imena, zloupotrebljena je jedna njegova ranija izjava tako što se zavrtela na društvenim mrežama i dočekana na nož.

- Ne znam zbog čega je iznenađujuće što među akademicima gotovo i da nema žena, jer ako niste primetili ni u fudbalskoj reprezentaciji nema nijedne žene - rekao je šaljivo Bećković još 2014.

"Podgrejali" su je pojedini mediji i navukli "korektni" gnev na velikog srpskog pesnika. Najblaži kritičari su to ocenili neuspelim pokušajem duhovitosti, a oni drugi primetili da bi ona bila pravi kulturni skandal da smo neko malo normalnije društvo.

Na pitanje Sputnjika šta mu je bilo da se posle toliko godina "pokvari" i ode u "ženomrzce", slatko se nasmejao.

- U Srpskoj akademiji nauka ima više žena akademika nego i u jednoj akademiji bivše Jugoslavije, a iz te sadašnje rasprave moglo bi se zaključiti obrnuto - kaže on.

To da o dometima u nečemu što se zove nauka ili umetnost mogu da odlučuju negde zacrtani procenti vidi kao običnu kampanju.

- Kada je osnovana Srpska kraljevska akademija prvi kandidati su bili kralj Milan i kralj Nikola. I nije nijedan izabran. I nijedan se nije bunio što nije. Glasanje je tajno i nikome nije garantovano da će biti izabran. A nije nikakva sramota ako si kandidovan, pa nisi izabran - kaže ovaj akademik.

Uostalom, čemu izbori ako bi se znalo ko će biti izabran, dodaje Bećković.

Tako ispade da demokratija i tajno glasanje i nije baš uvek tako dobra stvar. Tako će SANU do narednih izbora ostati muški bastion, uostalom kao i sve akademije u regionu, ali i Evropi.

Čuvena Francuska akademija, institucija koju je 1635. godine osnovao kardinal Rišelje za vreme vladavine Luja trinaestog, prvu ženu, književnicu Margerit Jursenar, u svoje redove je primila 1980. godine!

Naša Isidora Sekulić je imala više razumevanja među kolegama koji su doduše zazirali od suknje u SANU, ali je ipak te 1939. godine izabrana za njenog dopsinog člana, a kasnije i redovnog.

Među oko 750 članova Francuske akademije i danas se gotovo na prste mogu nabrojati ženska imena. Do članstva u „besmrtnike“ kako Francuzi popularno zovu akademike, nisu stigli ni Žan Žak Ruso, Žozef de Metr, Onore de Balzak, Rene Dekart, Deni Didro, Gistav Flober, Molijer, Marsel Prust, Žil Vern, Emil Zola...

Valjda je, fudbalskim rečnikom rečeno, bila gužva u šesnaestercu.

Pošto je Vlada Srbije postavila rodnu ravnopravnost visoko na listi prioriteta, posle najnovijih kritika, ali i samokritika, na sledećim izborima za SANU ovakav rasplet se verovatno neće ponoviti.

Samo, kako na to privoleti i Francuze.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI