NEVEROVATNO OTKRIĆE Većina zaraženih koronom imaće antitela i do dve godine

Odgovor na pitanje koliko traju i kako uopšte izgleda odgovor antitela nakon preležanog virusa korona daće nam informacije o tome kako možemo smanjiti rizik od ponovne infekcije. Na to pitanje odgovor je dalo jedno istraživanje sprovedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu na 7.256 ispitanika koji su bili pozitivni na virus korona u periodu od aprila 2020. do juna 2021. godine.

Tim ispitivanjem pokazalo se da 24 odsto testiranih nije razvilo antitela, a da će oni kod kojih su se razvila prosečno trajati, verovatno, od godinu i šest meseci do dve godine, dok će od teške infekcije onoga ko je preležao virus štititi i nekoliko godina. Autori istraživanja naveli su da procene do kojih su došli na osnovu rezultata koji su odbili mogu poslužiti za planiranje strategije pojačavanja vakcinacije,piše Nature.

Naime, do juna 2021. godine u svetu je prijavljeno 170 miliona slučajeva sa teškim oblikom zaraze i preko 3 miliona slučajeva koji su od nje preminuli.

Ono što se pokazalo jeste da je u prvim mesecima nakon infekcije njeno ponavljanje neuobičajeno, a to trajanje imuniteta daje važne podatke o tome kako bi politika vakcinacije u budućnosti trebalo da izgleda.

Kako se razvijaju antitela?

Antitela se obično formiraju od prve do treće nedelje, a potpuno se razvijaju, odnosno dostižu svoj vrhunac za četiri do pet nedelja. Međutim, postoje i one osobe kod kojih se ne razvijaju antitela, što je češća pojava nakon bolesti sa blagim simptomima, nego nakon one sa težim, kao i kod asimptomatskih spram simptomatskih. O drugim faktorima koji su ovde značajni ne postoje pouzdani podaci.

U slučaju ovog istraživanja, starost učesnika je bila između 34 i 59 godina, a 53 odsto ispitanika su činile žene.

Tri moguća ponašanja antitela nakon infekcije

Svi varirani parametri u okviru uzorka dali su odgovor da postoje tri moguća ponašanja nakon infekcije:

1) Klasična pojava antitela

2) Moguća ponovna infekcija

3) Seronegativna, odnosno neformirana antitela

Prva mogućnost javila se kod 65 odsto ispitanih. Tu su učesnici pokazali odgovore sa porastom antitela toko 4 do 5 nedelja nakon prvog pozitivnog pCR uzorka, nakon čega je usledilo opadanje istih.

Druga mogućnost, tj onda kod koje je moguća ponovna infekcija, takođe je imala porast nivoa antitela, s tim što je on kod njih najviše rastao u vreme dok su bili pozitivni, a onda je krenuo da opada. Prema navodima autora studije, to bi moglo da znači da se ovakva slika javlja kod pacijentata kod kojih je infekcija otkrivena kasno ili pak može predstavljati ponovnu infekciju sa neotkrivenom prvom infekcijom.

Poslednju, treća mogućnost, koja se javila kod 24 odsto ispitanih slučajeva, označava one kod kojih se antitela nisu razvila, kod njih su se ona jedva povećala.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Ovo istraživanje dalo je bitne podatke na osnovu kojih se mogu planirati dodatne buster doze, a nesumnjivo je pokazalo i da će se osobe koje se oslanjaju samo na imunitet stečen nakon infekcije ponovo zaraziti. I poslednje, i nikako najmanje važno, dalo nam je podatak koji govori da 24 odsto osoba uopšte i ne razvije antitela, a to je veliki broj ljudi koji su odmah opet podložni zarazi. Sve zajedno nam je nesumnjivo reklo da vakcina treba biti izbor i onih koji su već preležali virus korona.

Profesor Kamenov: Prorodni imunitet može dugo da nas štiti

Prof.dr Borislav Kamenov u razgovoru za "Blic" kaže da kod onih ljudi koji imaju dobar imuni odgovor, i zaštita duže traje, bilo da je u pitanju prirodna ili veštačka.

- Kada je bio SARS pre mnogo godina, tada se govorilo da će zaštita trajati kraće, međutim, kada se pojavio Covid-19, ima onih naučnika koji su sproveli studiju sa ljudima kojima koji su tada bolovali, i pokazalo se da i posle toloko vremena oni i dalje imaju imunitet. To je neočekivano, ali taj imunitet imaju ljudi koji su prirodno preboleli i on traje 19 godina, objašnjava profesor Kamenov.

Kada govorimo o prirodnom imunitetu, on ističe da presudnu ulogu ima vitamin D, koji ubija virus kad uđe u organizam. Dakle, za svako razvijanje zaštite, bilo prirodne ili veštačke, važan je dobar imunološki odgovor. Kod onih ljudi, koji nisu razvili nikakav odgovor, kako profesor objašnjava, to se desilo zbog lošeg odgovora organizma.

- Prirodni imunitet je odlučujući, i jako je važno da se on nadograđuje i da se radi na njemu. Prirodni imunitet je mnogo moćan, ali mi ga zanemarujemo. Kada neko ima težu kliničku sliku, on uključiju mehanizme ćelijskog imuniteta, i u toj borbi stvara jaku zaštitu, koja je moguće da traje duže. Mi obično mislimo da je imunitet samo to kada se stvore antitela, ali nije tako, to je samo deo odgovora. Antitela blokiraju da virusi ne uđu, da se neutrališu, ali čak i kada se to desi nespecifični imunitet mora da se uključi da odradi najveći posao. S druge strane, ako imamo one koji nisu razvili antitela, definitivno govorimo o lošem imunitetu. Dakle, zaključak na studiju bi bio, da, moguće je da prirodno stečeni imunitet dugo štiti, a opet da ponovimo, koliko će to dugo trajati zavisi od stanja orhanizma, odnosno od imunog odgovora - zaključuje profesor Kamenov.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI