CENA KAČAMKA KAO RUČAK Jela u restoranima duplo skuplja: Vlasnici ugostiteljskih objekata igraju na OVU ljudsku slabost

 

U beogradskim restoranima cene pojedinih proizvoda iziskuju dublji džep i to nije nikakav novitet.

Pa tako ako želite biftek ili neki drugi specijalitet od mesa, retkih plodova i tome slično spremni ste da platite račun koji je u skladu sa tim jelom.

Ali šta onda kada pojedini restorani od svojih potošača traže približno polovinu crvene novčanice za obroke kao što su kačamak, griz, proja i popara.

Marketinški stručnjak: Tajna je u ovome

Jutjub/ Radio Televizija Herceg Novi

Branko Vukomanović, marketinški stručnjak, objasnio je za naš portal zašto pojedini proizvodi, a za koje se smatra da koštaju više nego što je njihova realna cena, bez obzira na novac koji od potrošača traže uvek imaju svog kupca.

- Postoji nekoliko razloga, a jedan od njih je retkost. Današnje domaćice nemaju vremena da kuvaju bilo kakvu vrstu hrane. Da bi neko uspeo da se priseti tih ukusa spreman je da izdvoji više novca -  ističe Vukomanović.

Sagovornik navodi i primer hotela "Kraun Plaza" koji je u jednom trenutku pandemije od bureka napravio brend.

- Prošle godine, kada je na snazi bilo zaključavanje, oni su da bi opastali na tržištu prodavali burek za doneti. To su prodavali kao poseban specijalitet. Burek iz luksuznog hotela koji vam stiže na kućnu adresu. Samim tim kada je nešto retko to ima dodatnu cenu - pojašnjava marketinški stručnjak.

Vukomanović objašnjava da cena prozvoda može biti određena i na osnovu drugih faktora.

- Cifra u restoranima može varirati. Za isto jelo možete platitit različitu cenu i to zavisi od lokacije, ambijenata, samog restorana i tome slično - kaže stručnjak.

Povodom pitanja koliko je danas popularno igrati na kartu nostalgije sagovornik ističe da to uopšte nije retkost. 

- U tehnikama prodaje koriste se različiti alati. Jedan od njih može biti nostalgija. Uvek imate onaj momenat "dobra stara vremena". Ako ciljna grupa ima asocijaciju to se može koristiti kao pomoćni alat za prodaju.  Adidas je skoro napravio retro patike u bojama Jugoplastike, nekadašnjeg jugoslovenskog kluba koji je bio evropski šampion. Najk dan danas ima sve modele Džordanovih patika. Nostalgija se definitivno koristi kao jedan od alata u prodaji - pojašnjava Branko Vukomanović.

Cena je uvek u oku potrošača

Svaka roba ima svog kupca.

Zašto je neko spreman da da 500 dinara, kako bi jeo poparu?

- Setite se samo naših ljudi u dijaspori. Koliko pate za projom, koju ne mogu da kupe tamo. U Francuskoj ne možete da nađete običan beli sir, a da ne govorim o kajmaku ili jogortu. Spremni su da plate mnog više jer im to nedostaje - zaključuje Branko Vukomanović, marketinški stručnjak.

Psihološko sagledavanje situacije

Jovan Marić (80), poznati srpski psihijatar, u gestu plaćanje određene cene za proizvod vidi pokušaj pojedinca da se vrati u dane detinjstva, odnosno period bezbrižnosti.

- Kačamak, kukuruzno brašno sa kiselim mlekom, koje sam i ja u detinjstvu jeo je prvenstveno zdrava hrana i sam sam za isti platio određeni novac kada sam u Tuzi, crnogorskom gradu, jeo navodno najbolji kačamak - započinje psihijatar.

Sagovornik, osim što takvu vrstu hrane, kao što su popara, kačamak i proja, smatra zdravim obrokom, u njoj vidi i jedan portal koji vodi do detinjstva.

- Takva ishrana je retkost. Ljudi takvu hranu nisu jeli godinama i onda ih ona vraća u period detinjstva. Smešno je da takvu hranu naplaćuju mnogo, ali ako vide da to ljude podseća na detinjstvo onda igraju na kartu - objašnjava naš sagovornik.

Psihijatar tvrdi da nije čudna pojava "kupovine osećaja".

- Ljudi su spremni da daju određenu sumu novca zato što im je drago da se vrate u detinjstvo. Tada nismo brinuli, tu su bili roditelji koji su sve rešavali. Tada nismo snosili odgovrnost. Briga je ozbiljna psihopatologija. Ljudi stalno o nečemu brinu, a takva hrana ih vraća u period kada nisu brinuli - zaključuje Jovan Marić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI