CRNO, CRNJE, KORONA Kovid ubija dve godine, a posledice ostavlja i na onom svetu: Mrtvi odlaze neokupani i neobučeni
Korona ubija već dve godine, a strašne posledice koje ostavlja na ovom svetu prenose se i na onaj. Kao da nije dovoljno što razara porodice nego još muka pridodaje na već preveliku bol za preminulim. Običaji, duboko utkani u naš narod, i briga da preminuli i na onaj svet ode kako dolikuje u slučajevima korone ne važe.
A iako od samog početka pandemije sahrane podležu posebnoj proceduri, mnogi i dalje ne znaju kako ona izgleda, pa kad dođe do toga da sahranjuju najmilije budu potpuno šokirani. Jer kad umre osoba zaražena od korone nema sređivanja tela. Nema kupanja, nema brijanja, nema oblačenja... Telo se ubacuje u PVC vreću, a posmrtno odelo samo se polaže preko plastične kese s pokojnikom. Onda se telo pakuje u limeni sanduk koji se zakiva i dalje ubacuje u onaj normalni, drveni.
"Krajnje nedostojno, nehumano i crno, kao i ovo vreme - tako izgleda sahranjivanje u doba korone. Izgubila sam oba roditelja u dva dana, a zbog propisa i korone nisam mogla da se oprostim od njih, da im stavim njihove omiljene stvari, sve ono što je po običajima“, napisala je u objavi na Fejsbuku jedna Beograđanka.
Umrli i dalje prenosi virus
Na ovaj način dobro je opisala proceduru po kojoj se sahranjuju stotine preminulih koji od posledica korone preminu svakog dana u Srbiji i desetine hiljada onih koji umru širom sveta.
Kako je objasnio dr Goran Belojević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, sahranjivanje umrlih od kovida obavlja se potpuno isto kao što je svojevremeno to rađeno s umrlima od variole vere.
- Virus se može preneti i sa umrlog. On može biti na površini kože ili u telesnim tečnostima umrlog, tako da je neophodno da svi umrli koji imaju dijagnozu U07.1 ili U07.2, što je šifra kovida 19, budu što pre, bez mnogo nošenja leša, stavljeni u limeni kovčeg, pa u drveni - objašnjava dr Belojević i dodaje da virus u slučaju da nisu ispoštovane procedure, može zaraziti i zemlju i podzemne vode.
On je dodao i da razume porodice kojima je teško što ne mogu da se oproste od pokojnika, ali da i oni moraju razumeti proceduru.
I tu šok ne prestaje. Taj strašni, limeni sanduk košta 15.000 dinara, što se onda dodaje na iznos potreban za sahranu. A danas ni da se sahraniš ne možeš ako nemaš pare.
Košta ko Svetog Petra...
Predsednik Udruženja privatnih pogrebnika Srbije Vlada Radović izračunao je da ukupni troškovi sahrane mogu da iznose i do 150.000 dinara.
- Preminuli od kovida mora da se sahrani po posebnoj proceduri. Telo najpre mora da se položi u limeni sanduk, koji košta 15.000, pa potom u obični, drveni kovčeg. Preminuli od kovida se ne oblači, garderoba se prebaci preko vreće u kojoj je i odmah se stavlja u limeni uložak. Zbog uvećanih troškova zbog smrti od kovida u proseku treba oko 65.000 za sahranu. Ako neko nema unapred kupljeno grobno mesto, na sve se dodaje još 70.000, pa sve ukupno izađe i 150.000 dinara - istakao je Radović i dodao da su sada skočile i cene kod dobavljača, pa sve možda bude još skuplje.
Kako objašnjava, samo vađenje dokumentacije staje 8.800 dinara.
- Uredbom Vlade Srbije pogrebne firme mogu sve da završe, a porodica ne mora čak ni do bolnice da ide. Da izvadimo svu dokumentaciju košta 8.800 ako je osoba umrla u bolnici, a 3.500 dinara ako je kod kuće - rekao je Radović.
Ogromni troškovi, nažalost, ne znače i kraj mukama porodica preminulih jer i kada sve obave i finansiraju, pitanje je da li će se i kada naći mesto na groblju.
Kad će ta sahrana
Već danima se raspravlja o tome zašto je na svim grobljima velika gužva, pa se sahrane obavljaju čak i nedeljom, koja je za pogrebnike bila slobodan dan. Tako je u Čačku, u odnosu na prošlu godinu, broj sahrana znatno veći. U oktobru prošle godine, na primer, obavljeno je 45, a u oktobru ove godine čak 86 sahrana.
- Povećan je broj sahrana dnevno, nekada bio je prosek jedna do dve sahrane u toku dana, danas je to četiri do pet sahrana - rekla je za RINU Dragica Juković, tehnički direktor JKP „Gradsko zelenilo“ u Čačku.
Gradsko groblje u Čačku zbog povećanog broja umrlih postalo je tesno. Nadležni su istakli da će biti mesta još samo malo, jer je ostala dostupna samo još parcela od 40 ari. Zbog toga je grad skupštinskom odlukom obavezao „Zelenilo“ da proširi groblje za još 3,5 hektara na zemljište koje se nalazi u svojini grada Čačka.
Troškovi sahrane
- 3.500 dinara dokumentacija ako je pokojnik umro kod kuće
- 8.800 dinara dokumentacija ako je pokojnik umro u bolnici
- 15.000 dinara limeni kovčeg
- 3.500 dinara zaptivanje limenog kovčega
- 25.000-35.000 dinara drveni kovčeg košta u proseku, a ima i luksuznih od nekoliko stotina hiljada
- 15.000 dinara novo odelo
- 6.500 dinara komplet za opelo - vino, ulje, 50 kuglica žita
- 35.000 dinara sama sahrana ako pokojnik već ima grobno mesto
- 19.000 dinara ekshumacija posmrtnih ostataka starih do 10 godina ako grobno mesto treba da se produbljuje
- 12.000 dinara ekshumacija posmrtnih ostataka starijih od 10 godina ako grobno mesto treba da se produbljuje
- 70.000 dinara grobno mesto sa 10 godina zakupa
- 550.000-2.500.000 dinara grobno mesto ili grobnica na Bežanijskom groblju ako pokojnik nije s teritorije koja pripada tom groblju.
Identifikacija u zaštitnoj opremi
Sahranjivanje preminulog od korone obavlja se po posebnom pravilniku koji je regulisan Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i sadrži jasna pravila:
- Identifikaciju preminulog obavlja jedan član porodice koji nema kontakt sa preminulim, kratko se zadržava i nosi zaštitnu opremu
- Telo se smešta u limeni sanduk koji se vari
- Limeni sanduk se stavlja u drveni i potom predaje pogrebniku
- Tela preminulih od korone se ne kupaju, ne čiste, ne briju i ne češljaju
- Način sahranjivanja je propisan posebnim Pravilnikom o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima
- Pravilnik je u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti
Okupirane hladnjače u Beogradu
U Beogradu se opet sahranjuje nedeljom, pa čak i državnim praznikom! Mrtvi u hladnjačama čekaju i po 10 dana da stignu na red za sahranu. Na nekim grobljima dnevno se obavi i po 70 sahrana, a kakav je pomor u prestonici, pokazuju i podaci sa 10 najvećih grobalja koja su u nadležnosti JKP „Pogrebne usluge“ Beograd. Samo za pola meseca, od 1. do 15. novembra, bilo je 911 sahrana, dok je u isto vreme prošle godine obavljeno skoro duplo manje - 576. Godinu dana ranije, u novembru 2019, sahranjeno je još manje ljudi - 502.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)