U Latinskoj Americi milioni ljudi gladuju zbog korone

 

Desetine miliona ljudi u Latinskoj Americi i na Karibima gladuju jer je epidemija virusa korona tamo dramatično podigla nivo siromaštva, ocenjuju Ujedinjene nacije. Kako piše u novom izveštaju svetske organizacije, pothranjeno je 60 miliona stanovnika regiona koji je platio skupu cenu zatvaranja tokom pandemije. Hulio Berdege, regionalni predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, ističe da je situacija kritična, prenosi Si-En-En, javlja Politika.

Najgore je u Centralnoj Americi, gde gotovo polovina stanovnika nema dovoljno hrane. Kriza u Gvatemali, Salvadoru i Hondurasu, obeležena ekonomskim nevoljama, kriminalom i političkom nestabilnošću, preliva se i na druge zemlje, pre svega na Meksiko i Ameriku. Hiljade ljudi iz Centralne Amerike svakodnevno prelaze preko Meksika i stižu do meksičko-američke granice, odakle pokušavaju da ilegalno uđu u Sjedinjene Američke Države ili da podnesu zahtev za azil.

Kako je pandemija pogoršala već nezavidnu situaciju u Gvatemali, Salvadoru i Hondurasu, očekuje se dalji pritisak na meksičko-američku granicu i pored napora vašingtonske administracije da zaustavi migracioni talas. U nadi da će ublažiti uzroke migracije, američka vlada šalje ekonomsku pomoć centralnoameričkim državama, a s njima sarađuje i u borbi protiv kriminala. Pre nekoliko meseci američka potpredsednica Kamala Haris otvoreno je poručila stanovnicima tog regiona da „ne dolaze” na meksičko-američku granicu jer neće dobiti azil, a biće deportovani ako nezakonito uđu u zemlju.

EPA/ Samuel Corum

Pažnju Ujedinjenih nacija privukle su i prilike u Južnoj Americi, gde milioni ljudi nemaju stalan posao. U izveštaju se navodi da za stanovnike koji se snalaze iz dana u dan, poput uličnih prodavaca i nadničara, restriktivne mere često znače ostajanje bez ikakvih prihoda, pa i hrane.

I ranije su međunarodne organizacije upozoravale da su se tokom pandemije pogoršali uslovi života u sirotinjskim brazilskim naseljima, favelama, kao i u Venecueli, gde je zbog hroničnih ekonomskih problema i političke nestabilnosti situacija potencijalno zapaljiva. Katolički univerzitet „Andres Beljo” u Karakasu nedavno je objavio studiju prema kojoj troje od četvoro Venecuelanaca živi u ekstremnom siromaštvu. Iako se zemlja godinama suočava s nestašicama, situacija je postala još gora s uvođenjem epidemijskih mera jer su oni koji rade u sivoj ekonomiji, a procenjuje se da je to polovina stanovništva, ostali bez primanja.

Na prozivke iz sveta da se Venecuela našla među zemljama koje su se najslabije snašle u epidemiji, tamošnji predsednik Nikolas Maduro branio se rečima da su za to krive američke sankcije jer zabranjuju Karakasu da kupi sve što je potrebno. Iz Vašingtona je stigao odgovor da se sankcije ne odnose na uvoz hrane i lekova.

EPA/JIM LO SCALZO

Vlada Donalda Trampa je 2018. uvela embargo na venecuelansku naftu, glavni izvozni proizvod ove južnoameričke države. To je bio veliki udarac za Venecuelu, koja se i pre toga suočavala s hiperinflacijom i čija se ekonomija, prema pojedinim istraživanjima, od 2014. do 2020. smanjila za skoro 75 odsto, javio je Bi-Bi-Si. Prema oceni Ujedinjenih nacija, oko 5,6 miliona Venecuelanaca je poslednjih godina napustilo zemlju.

Bivša američka administracija kaznila je vladu u Karakasu, tvrdeći da je Maduro pokrao izbore i nelegitimno ostao na vlasti. Sadašnji šef Bele kuće Džo Bajden ne nagoveštava da će ukinuti Trampov embargo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI