Koliko su nam deca bezbedna u saobraćaju?

Pešačenje je zdrav izbor kada je transport u pitanju, a dostupno je većini stanovništva bez obzira na godine, pol i ekonomski status. Zdravstvene studije pokazuju pozitivne uticaje rekreativnog hodanja na smanjenje rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti, dok stručnjaci gledaju na pešačenje kao na najznačajniji oblik fizičke aktivnosti koji treba podsticati u cilju poboljšanja opšteg zdravlja populacije.

U trenutnoj epidemiološkoj situaciji, pešačenje i vožnja bicikla smatraju se jednim od najbezbednijih vidova transporta. Čak i Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se, kada god je to moguće, prilikom odlaska na posao, u školu, nabavku i dr., stanovnici radije opredele za šetnju ili vožnju bicikla - pored prisutnog održavanja distance, tu je i održavanje minimuma dnevnih fizičkih aktivnosti.

Međutim, sa aspekta bezbednosti, pešaci predstavljaju jednu od najrizičnijih i najranjivijih grupa za nastanak povreda i smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama. 

Prema izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja, samo na teritoriji opštine Stari grad, u periodu od 2016. do 2020. godine, registrovano je ukupno 4922 saobraćajne nezgode, od kojih je 940 nezgoda sa nastradalim (poginulim i povređenim) licima. U izveštaju se navodi da je u tih 940 nezgoda, od 10 poginulih lica, 9 je pešaka. Kada je najmlađa populacija u pitanju, povređeno je 50 dece, od kojih je 46% bilo u ulozi pešaka. 

Neprilagođena brzina predstavlja jedan od osnovnih uzroka saobraćajnih nezgoda, ali nije jedini – tu je i ponašanje pešaka kao učesnika u saobraćaju. 

Edukacija dece predškolskog i školskog uzrasta od izuzetnog je značaja. Predškolci i školarci najbolje uče kroz igru, akciju, aktivnost i otkriće, interakciju sa drugima. Putem različitih redovnih radionica i posebno osmišljenih edukacija, deci ukazuje na bezbedno učestvovanje u saobraćaju i pokrivaju teme poput kretanja trotoarom, prelaska na semaforizovanom i nesemaforizovanom pešačkom prelazu, kretanje kada ne postoji trotoar i dr. Važan segment edukacije uključuje i način odevanja dece u uslovima slabe vidljivosti – korišćenje reflektujućih garderoba i oznaka. 
Porodice takođe igraju važnu ulogu u edukaciji dece bezbednom učestvovanju u saobraćaju. Roditelji treba da svaku saobraćajnu situaciju na koju naiđu, bilo da su oni akteri u njoj ili ne, iskoriste u svrhu edukacije svoje dece. Međutim i oni sami moraju da se pred decom u saobraćaju ponašaju odgovorno.

Imajući urođenu radoznalost da saznaju svet oko sebe i motivaciju da stalno uče, deca kao akteri ranih edukacija o bezbednosti učestvovanja u saobraćaju u predškolskim ustanovama i školama, stiču znanja iz ove oblasti, a roditelji svojim ličnim primerima i postupcima u saobraćaju, postepeno razvijaju pravilne navike kod dece, ali i životne stavove.

„Razvojni sistemi Srbije“ realizuju projekat „Edukacija dece bezbednom učestvovanju u saobraćaju“ uz podršku Gradske opštine Stari grad. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI