UGLEDNI VIRUSOLOG Kroz istoriju smo imali primera virusa koji su s vremenom postajali slabiji, a to donosi dobre vesti!

Ugledni britanski virusolog i predavač na Univerzitetu Kembridž dr. Kris Smit tvrdi kako lekari i biologija možda imaju odgovore koji idu u prilog spomenutoj teoriji, posebno kada je u pitanju omikron-varijanta.

Omikron se, podseća dr. Smit u svojem autorskom tekstu za The Telegraph, prvi put pojavio pre malo više od mesec dana u Južnoafričkoj Republici. Nulti pacijent je mladić sa simptomima netipičnima za COVID i postojeće varijante koronavirusa. Imao je bolove u grlu i bio je izrazito umoran. Možda se tom slučaju ne bi ni pridalo previše pažnje da istog dana nije u ordinaciju došlo sedam pacijenata s istim simptomima. Svi su poslani na PCR i tako je otkrivena nova varijanta koronavirusa, nešto kasnije nazvana omikron.

Ono što je izazvalo  val zabrinutosti otkriće je da nova varijanta koronavirusa ima jako puno mutacija, njih oko 50. Lekare je najviše zabrinula činjenica da omikron ima genetski kod koji je jako usreređen na šiljastu komponentu njegovog spoljašnjeg omotača. Naime, baš to je onaj deo virusa koji se koristi za proboj u ljudske stanice. Odjednom pojava nove varijante virusa postaje veliki rizik za svet i zvono na uzbunu.

Istu paniku stvara i brzina slučajeva koji se počinju pojavljivati, piše dr. Smit. Nekoliko slučajeva začas se pretvorilo u oko 10.000 slučajeva na dan. Na temelju njegova zastrašujućeg genetskog profila neki su lekari rekli kako bi ga trebalo nazvati ''O moj Bože'', piše dr. Smit. Novi je oblik virusa preko noći postao velika pretnja zbog svojeg zastrašujućeg genetskog profila. Strah da omikronove mutacije ugrožavaju postojeću generaciju vakcina počinje prevladavati među lekarima i oni kao primaran zadatak postavljaju pronalaženje odgovora na to pitanje.

Neočekivani preokret

Odjednom dolazi do preokreta. Uprkos velikom broju slučajeva, među vakcinisanima i nevakcinisanima i onima koji su već preboleli  COVID intenzitet posledica ipak se smanjuje. Deo ljudi s težim oblicima bolesti, kao i onih koji trebaju kiseonik, smanjuje se i znatno je manji nego što je bio u slučaju delta-varijante. Osim toga, pacijenti se brže oporavljaju, a i broj obolelih među starijom generacijom znatno je manji. Prema dosadašnjim podacima iz JAR-a, stopa smrtnosti s omikronom je 0,5, dok je za deltu ona iznosila zabrinjavajućih tri posto.

Ipak, napominje dr. Smit, treba imati na umu da je još rano za dugoročne procene posledica, ali zaključuje kako dosadašnji podaci deluju ohrabrujuće. ''Možda dovoljno ohrabrujuće da se ozbiljno pozabavimo idejom da je to možda uvid u to kamo pandemija COVID-a u suštini vodi: prema blažoj bolesti koja je podnošljiva neugodnost za sve, a ne smrtna kazna za neke'', zaključuje.

Kasnih 1800-ih patolog pretpostavio je da bolesti s vremenom prirodno postaju blaže jer je to u interesu oba domaćina – čoveka i virusa. Pretvara se u dobroćudniju bolest koju se lakše podnosi.

Smit je svoje teorije temeljio na kravama, ne na ljudima, ali kroz istoriju smo imali dovoljno drugih primera virusa koji su s vremenom postajali slabiji i manje agresivni - zašto onda to ne bi bio slučaj i s COVID-om.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI