Ministarka Matić otkrila: Inspekcija češlja teren, kupljenu robu putem interneta možete vratiti pod JEDNIM uslovom

 

Podseća da je maksimalna proizvodnja cena hleba "sava" 38,68 dinara, dok cena u prodavnicama može ići maksimalno do 46 dinara. Da li osnovnih životnih namirnica ima dovoljno i po kojoj ceni se prodaju, kontroliše inspekcija.

"Pre svega je predmet kontole bila prva uredba o maksimalnoj ceni hleba tip 500, takozvani hleb 'sava'. Naravno da je bilo i prijava, imali smo preko 500 inspekcija na terenu. Samo je 17 prijava bilo osnovano, gde je dolazilo do nekih prekoračenja. Negde su bile prekoračene marže, negde nije bilo dovoljnog procenta hleba u tim radnjama, ili možda sastav hleba nije bio kakav je trebalo da bude", rekla je Matić.

Ističe da su se trgovci načelno pridržavali uredbe o ceni hleba, ali i ostalih osnovnih životnih namirnica.

"Kada pričamo o drugoj uredbi koja se odnosi na par osnovnih životnih namirnica - brašno, šećer, ulje, svinjski but, mleko, moram isto da kažem da smo od ukupnog broja kontrola, mislim da je bilo oko 200 kontrola, imali dve prijave i u jednom maloprodajnom objektu jeste utvrđeno prekoračenje cena", kaže Matić i dodaje da je snabdevenost osnovnim životnim namirnicama zadovoljavajuća.

Pazite od koga kupujete na internetu

Shutterstock/Tero Vesalainen

Govoreći o elektronskoj trgovini, ministarka je napomenula da je kovid doveo do toga da građani više kupuju preko interneta.

"Sama praksa je naše potrošače uverila da mogu da veruju onlajn trgovcima, odnosno da je internet prodaja takođe apsolutno sigurna i dobra ukoliko kupujemo od registrovanih prodavaca", rekla je Matić i dodala da broj transakcija iz godine u godinu raste, samo za deset meseci ove godine zabeležen je porast od 80 odsto.

Objašnjava i da je među prijavama potrošača samo sedam odsto onih koje se odnose na kupovinu preko interneta, a kao razlog navodi to što je elektronska trgovina dobro regulisana zakonom.

"Čak negde uživaju veća prava potrošači koji kupuju onlajn. Rokovi za zamenu su kraći, imate prava da u roku od 14 dana vratite artikal, ne morate čak ni da objasnite zbog čega, jednostavno ste se predomislili", rekla je ministarka.

Poručuje da su potrošači u ovoj oblasti dobro zaštićeni - ukoliko kupuju od trgovca koji je registrovan.

"Mi često u komunikaciji sa potrošačima ne možemo da pomognemo zato što su kupili preko društvenih mreža Instagrama, Fejsbuka, od prodavaca koji nisu registrovani. Naša prva preporuka je pogledati da li je trgovac registrovan, ukoliko nije, nemate pravo da se žalite", rekla je Matić.

Najopasnija kupovina igračaka i vitamina

Foto: Shutterstock

Dodaje da su potrošači često zavedeni niskim cenama i primamljivim akcijama, te se zbog toga odluče na rizik da kupuju od tih profila.

"I kada se ispostavi da je ta roba falsifikovana ili da ne odgovara onome što je naručio, više ne možemo da pomognemo u smislu da on svoje potrošačko pravo zadovolji, nego moramo da upućujemo krivične priajve zato što je neko neregistrovan", rekla je Matić.

Dodaje da bilo ko može biti nelegalni prodavac na internetu, te da se najčešće na taj način prodaje obuća, odeća, galanterija. Ono što je najopasnije i što najviše zabrinjava jeste nelegalna prodaja igračaka, kozmetičkih i drugih preparata.

"Zato se u tom domenu posebno vodi jedna koordinirana inspekcijska aktivnost, i sa Ministarstvom finansija i Upravom carina, i sa svim ostalim resornim inspekcijama, kako bismo takve pojave sprečili jer one su posebno opasne po zdravlje. Pogotovo kada je o tome reč, uvek apelujemo - kada kupujete igračke ili neke vitaminske proizvode vodite računa od koga ih kupujete, jer one mogu biti opasne po život. Ako je to falsifikovana roba, to može značiti da u sebi ima neke supstance, da nije prošla sve provere i na taj način zaista se ugrožava i zdravlje", istakla je ministarka Matić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI