EVROPA DOBIJA NAJVEĆU NUKLEARNU ELEKTRANU Treba li Srbiji jedna

Jedna je da Evropa dobija najveću nuklearku koja će vrlo brzo početi da proizvodi struju. Druga je da je domaća, stručna javnost vrlo opredeljena za činjenicu da i Srbiji treba "nuklearka" što bi našem energetskom sistemu, obezbedilo dodatne količine struje, i za potrošnju i za izvoz.

Dozvolu za rad petog nuklearnog reaktora ovih dana dobila je Finska. Biće to najveći reaktor u Evropi. Zvao bi se "Olkiluoto 3" i počeo sa proizvodnjom struje u junu 2022. godine. Sa kapacitetom od 1.600 megavata, Finskoj bi obezbedio čak 15 odsto ukupne potrošnje struje.

Ovaj reaktor je trebalo da bude završen još 2009. uz ukupne troškove od 3,2 milijarde evra. Trinaest godina kasnije konačni troškovi izgradnje se procenjuju na 8,5 milijardi evra.

Srbija je danas, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Naprotiv, kapaciteti koje imamo su dovoljni da proizvode i viškove za izvoz, ali bi nam nuklearka mogla obezbediti i dodatnu stabilnost, i profit. Mnogi istovremeno tvrde da Srbija nema te pare - jer nuklearka navodno vredi i više od 10 milijardi evra, ali se s vrha vlasti moglo čuti da bi Srbija mogla da kupi udeo od pet do 10 odsto u nekoj nuklearki u regionu.

U našem okruženju one postoje u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Sloveniji.

- Njihovi protivnici navode akcidente, pre svega u Černobilju, ali to su neopravdani strahovi. Navode i da Srbija nema kadar za taj poduhvat, ali ja tvrdim da imamo dobre inženjere koji sa dobrom obukom u svetu moguda postanu vrsni stručnjaci - kaže inženjer i stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković za koga ne postoji dilema oko pitanja "Treba li Srbiji nuklearka?".

On smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.

- Preduslov da se one grade jeste da se ukine moratorijum, a benefiti su nesporni. Dobijanje energije iz nuklearki je značajno jeftinije i pouzdanije, a to je investicija koja je već srednjoročno isplativa, ne dugoročno - dodaje Zdravković.

Kada govori o ceni investicije navodi primer, ali dodaje i da je cena od 10 i 15 milijardi evra "prenaduvana."

- Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to jeste velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana - rekao je Zdravković.

Jelica Putniković urednica portala Energija Balkana kaže da alternativa srpskim termoelektranama još nije na vidiku jer još uvek nema nekog drugog stabilnog izvor energije.

- Za nas je rano da 2050. godine ugasimo sve termoelektrane jer će Indija i Kina ugalj sačuvati do 2060. odnosno 2070. godine, a iako imaju mnogo više novca i izgrađene nuklearne zelene kapacitete. Mi sada imamo razne stavove o kimatskim promenama gde svi upiru prst u ugalj kao zagađivač, a niko ne pominje druge zagađivače. A termoelektrane ako se dovedu do najviših standarda onda mogu da budu alternativa - zaključila je Putniković.

Imamo struje i za izvoz

Srbija godišnje u proseku proizvede 35.000 gigavat-časova električne energije. Istovremeno potrošimo između 34.200 i 34.300 gigavat-časova. To praktično govori da je imamo nešto i za izvoz.

Posmatrajući region situacija se dosta razlikuje. Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki Krško u Sloveniji. Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, a Severna Makedonija uvozi čak 70 odsto potreba.

U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi.

S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete, a stabilan sistem ima i Mađarska.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI