"CRNE TAČKE" SRBIJE Načelnik Uprave saobraćajne policije za Alo! otkrio koje su deonice najopasnije

U želji da se podigne svest svih učesnika u saobraćaju o neophodnosti poštovanja propisa redakciji Alo! intervju je dao Slaviša Lakićević, v.d. načelnika Uprave saobraćajne policije.

- Odavno smo primetili da, ako postoji dovoljna medijska zastupljenost i ako govorimo ljudima o problemima u saobraćaju to pozitivno deluje na stanovništvo. Zbog toga smatramo da je izuzetno važno da smo prisutni svuda, od predavanja u školama, preko prisutnosti u medijima, pa do neposrednog kontakta sa građanima na ulici. Primetili smo da naše reči ne padaju na gluve uši – kaže gospodin Lakićević.

Foto: Alo!

 

Koje su najopasnije deonice u Srbiji?

Ukoliko se u obzir uzme broj saobraćajnih nezgoda i broj poginulih i povređenih lica, stiče se utisak da je najopasnija deonica autoput od Graničnog prelaza Horgoš, Beograda, Niša, do Graničnog prelaza Preševo, gde su od početka ove godine poginula 22 lica, a povređeno je 426 lica. Međutim, treba naglasiti da u odnosu na ukupan broj vozila, autoputevi predstavljaju najbezbednije saobraćajnice.

Kao rizične deonicu možemo izdvojiti i Državni put IB reda broj 22, od Beograda, Kraljeva i Ribarića (tzv. Ibarska magistrala), gde je od početka godine poginuo 21, a povređeno 361 lice, odnosno Državni put IB reda broj 23, od Pojata, Čačka, Užica, do Graničnog prelaza Brodarevo, gde je poginulo 16, a povređena su 354 učesnika u saobraćaju.

Nažalost, na Državnom put IB reda broj 22, na deonici od Novog Pazara do Ribarića, sinoć oko 21:00 čas dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su 4 mlade osobe izgubile život, dok su još dva lica povređena. Do saobraćajne nezgode je došlo kada je dvadesetjednogodišnji vozač Folksvagen Golf 4 usled neprilagođene brzine i klizavog kolovoza izgubio kontrolu nad vozilom koje je prešlo u kolovoznu traku za kretanje vozila u drugom smeru, gde je došlo do sudara sa vozilom Folksvagen Golf 6 plus. U ovoj saobraćajnoj nezgodi poginuo je vozač Golfa 4, kao i tri mladića iz istog vozila, stara 23, 22 i 21 godinu.

Koje su „crne tačke“ u Beogradu?

Što se Beograda tiče, najviše učesnika u saobraćaju strada na teritoriji opštine Čukarica, a dve deonice koje su najugroženije su raskrsnica ulica Radničke i Svetolika Lazarevića Laze kod Ade Ciganlije, kao i Novi obrenovački put kod skretanja za Železnik.

Gde su kritične tačke za pešake i koji savet bi njima dali?

Analize saobraćajnih nezgoda sa učešćem pešaka pokazuju da su pešaci najugroženiji u Kraljevu, Šapcu i Sremskoj Mitrovici. U 2020. godini u saobraćajnim nezgodama poginulo je 127 pešaka, dok je u ovoj godini do 23. decembra poginuo 141 pešak, tako da ove godine imamo pogoršanje stanja bezbednosti ove kategorije učesnika u saobraćaju.

Pešaci najčešće stradaju prilikom neopreznog stupanja na kolovoz i prelaska kolovoza van pešačkog prelaza, a uočeno je i da veliki broj pešaka strada u noćnim uslovima zbog nošenja tamne odeće. U svojstvu pešaka najčešće stradaju osobe starije od 65 godina.

Treba naglasiti da prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja ogroman broj pešaka svesno krši propise i time dovodi sebe u opasnost. Prema podacima Agencije, 16,5% pešaka prelazi ulicu na crveno svetlo semafora, 29,4% prelazi ulicu van obeleženog pešačkog prelaza, a 4% pešaka koristi telefon ili slušalice prilikom prelaska ulice.

S obzirom na navedene podatke, kao i činjenicu da najveći broj pešaka strada u zimskim mesecima, kada su dani najkraći, apelovao bih na sve pešake da se odgovornije ponašaju u saobraćaju i posebno bih naglasio da na putu van naselja, u noćnim uslovima i u uslovima smanjene vidljivosti, pešaci moraju nositi svetloodbojni prsluk ili drugu reflektujuću materiju.

Foto: Alo!

 

Gde se najviše ginulo tokom protekle godine?

U 2020. godini, u saobraćajnim nezgodama na našim putevima poginula su 492 učesnika u saobraćaju, što je najmanji broj poginulih od kada se u Srbiji vodi statistika saobraćajnih nezgoda. Međutim, broj poginulih na milion stanovnika (71) i dalje je dosta veći od proseka Evropske unije (42), iako je stanje bezbednosti saobraćaja u Srbiji bilo povoljnije nego u nekolicini zemalja Evropske unije.

Najviše učesnika u saobraćaju poginulo je na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd, 87, dok je na teritoriji Policijske uprave u Novom Sadu poginulo 46 lica.

Međutim, ako posmatramo javni rizik stradanja u saobraćaju, koji se računa na osnovu broja nastradalih lica u odnosu na broj stanovnika, najnepovoljnije stanje bezbednosti saobraćaja imali smo na teritoriji Valjeva, Šapca, Kraljeva i Sremske Mitrovice.

Najviše lica poginulo je u svojstvu vozača putničkog vozila, 155, u svojstvu pešaka poginulo je 127, a u svojstvu putnika u putničkom vozilu 64 lica.

 

Šta su najčešći uzroci pogibija, gde greše vozači?

Ubedljivo najčešći uticajni faktor saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima je neprilagođena brzina, koja se javlja u polovini saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. Pored brzine, u svakoj petoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licem učestvuju vozači pod dejstvom alkohola.

Iskoristio bih priliku da naglasim da u Srbiji na godišnjem nivou više od 100 poginulih vozača i putnika u vozilu strada jer nisu koristili sigurnosni pojas u toku nezgode.

Da li ima više ili sve manje pijanih vozača?

Od početka 2021. godine, iz saobraćaja je isključeno 45.300 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, od kojih je više od 9.000 zadržano na trežnjenju u službenim prostorijama jer su upravljali vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu. U odnosu na prošlu godinu, broj alkoholisanih vozača veći je za 10%, a treba naglasiti da je broj vozača koji su zadržani na trežnjenju povećan za čak 23%.

Od početka godine, više od 1.500 vozača zatečeno je u kontroli saobraćaja da upravlja vozilom sa više od 2,00 promila alkohola u organizmu, što predstavlja nasilničku vožnju.

Foto: Alo!

 

Na koji način su doprinele kamere ugrađene u vozila saobraćajaca?

Kamere koje su ugrađene u vozila saobraćajne policije značajno su unapredile efikasnost kontrole, pre svega vozila kojima je istekao rok važenja registracione nalepnice. Na vozila se postavljaju dve kamere od kojih je jedna kamera za automatsko očitavanje registarskih tablica (ANPR), a druga ambijentalna kamera koja snima prostor ispred vozila, dok se u vozilu nalazi tablet koji omogućava pristup bazama podataka Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored toga što predstavlja efikasan način za otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom nakon isteka važnosti registracione nalepnice, sistem ima mogućnost da očitava i beleži registarske oznake vozila pored kojih prolazi patrolno vozilo, kao i mogućnost provere lica i vozila, što će umnogome olakšati rad saobraćajne policije na terenu.

Koje doba dana, nedelje ili godine je najrizičnije, tj. kada ima najviše saobraćajnih nezgoda?

Period godine kada se na našim putevima događa najveći broj saobraćajnih nezgoda i kada najviše ljudi strada u saobraćajnim nezgodama je letnja sezona, to jest period od početka jula do kraja septembra meseca. Razlog tome je činjenica da u pomenutom periodu u saobraćaju učestvuju praktično sve kategorije vozila, veliki broj motocikala, mopeda i bicikala, a na ulicama je i više pešaka. Takođe, Srbija je tranzitno područje za turiste iz inostranstva, pa se iz godine u godinu beleži sve veći broj vozila na autoputevima kroz Srbiju.

Mesec u kom najviše ljudi strada u saobraćajnim nezgodama je septembar. Analize saobraćajnih nezgoda pokazuju da je u poslednjih pet godina u septembru prosečno ginulo 58 učesnika u saobraćaju.

Kada je reč o danima u nedelji, najviše ljudi strada u danima vikenda (subota i nedelja), a analiza nezgoda po časovima pokazuje da je najviše lica poginulo u vremenu između 18:00 i 22:00 časa.

Foto: Alo!

 

Ako se uzme u obzir napredak tehnike, da li su nesreće i pogibije sve češće i češće ili sve ređe i ređe?

Ukoliko posmatramo statistiku za poslednjih pet godina, može se zaključiti da je broj saobraćajnih nezgoda neznatno smanjen, ali ono što je važnije, prisutan je trend značajnog smanjenja broja poginulih lica. U periodu od 1. januara do 30. novembra ove godine, u saobraćajnim nezgodama poginulo je 460 učesnika u saobraćaju, što je za čak 95 lica manje nego u istom periodu 2016. godine.

Iako je ove godine broj poginulih nešto veći nego 2020. godine, treba reći da je prošle godine zbog pandemije korona virusa intenzitet saobraćaja bio limitiran, pa 2020. godinu ne bi trebalo uzimati kao referentnu godinu.

Uprava saobraćajne policije će svakako uložiti maksimalne napore da se trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda i poginulih lica nastavi i u narednom periodu i da se postepeno približavamo najrazvijenijim zemljama kada je bezbednost saobraćaja u pitanju, kao što su Norveška i Švedska.

Koji su planovi za naredni period? Nabavke koje tehnike nas očekuju i koje akcije ćete sprovoditi?

Glavno strateško opredeljenje saobraćajne policije u narednom periodu biće povećanje efikasnosti kontrole saobraćaja, u prvom redu kontrole brzine, kao i intenziviranje aktivnosti na otkrivanju prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. U tom cilju, planirano je i povećanje broja uređaja za automatsku detekciju prekršaja, kao i nabavka dodatnog broja uređaja za kontrolu psihoaktivnih supstanci.

Ove godine izvršena je nabavka većeg broja uređaja za kontrolu psihoaktivnih supstanci u organizmu vozača, što je rezultiralo ogromnim povećanjem broja otkrivenih prekršaja. Od početka godine, saobraćajna policija iz saobraćaja je isključila gotovo 1.400 vozača koji su učinili pomenuti prekršaj, tako da možemo reći da je ove godine izvršen ključni iskorak kada je reč o kontroli vozača na prisustvo psihoaktivnih supstanci i da je Srbija trenutno po efikasnosti kontrole na nivou na kom su recimo Italija, Slovenija ili Finska. Podsetio bih vaše čitaoce da je prošle godine u istom periodu iz saobraćaja isključeno 590, a 2019. godine 342 vozača.

Foto: Alo!

 

Koje savete biste dali vozačima?

Iskoristio bih priliku da apelujem ne samo na vozače, već na sve učesnike u saobraćaju, da u prazničnim danima poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem u saobraćaju doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima.

U narednom periodu očekujemo veće gužve na svim najvažnijim putevima u Srbiji, uključujući prilaze turističkim centrima, pa bih još jednom podsetio na obavezu korišćenja zimske opreme, u prvom redu zimskih guma.

S obzirom na očekivane gužve, kao i na činjenicu da je u tradiciji našeg naroda da se prilikom proslava konzumira alkohol, period koji je pred nama svakako će biti veoma izazovan kada je reč o bezbednosti saobraćaja i saobraćajna policija uložiće maksimalne napore u kontroli saobraćaja. Još jednom poseban apel da građani koji budu konzumirali alkohol ni u kom slučaju ne sedaju za volan, jer niko nema pravo da na taj način ugrožava druge učesnike u saobraćaju, a mi ćemo se truditi da iz saobraćaja isključimo što veći broj neodgovornih vozača.

Možete li vozačima, a naročito mlađim ljudima, da približite nekim primerom do čega može da dovede vožnja pod uticajem alkohola?

Nažalost, u prethodnom periodu imamo ne samo povećanje broja prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola, već i povećanje broja saobraćajnih nezgoda koje izazivaju vozači pod dejstvom alkohola. Analize saobraćajnih nezgoda pokazuju da u Srbiji u svakoj petoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima učestvuju vozači pod dejstvom alkohola.

Pre samo par nedelja u Srbiji i još 29 evropskih zemalja sprovedena je međunarodna akcija koja je bila usmerena na otkrivanje prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci i u toku te akcije, imali smo dve saobraćajne nezgode sa poginulim licima koje su izazvali alkoholisani vozači.

U utorak, 7. decembra, u Novom Bečeju, vozač star 18 godina izazvao je saobraćajnu nezgodu upravljajući vozilom bez vozačke dozvole, sa 1,03 promila alkohola u organizmu i u ovoj nezgodi poginula je šesnaestogodišnja devojka, a teško su povređene još tri mlade osobe, stare 16, 18 i 20 godina.

U subotu, 11. decembra, u Somboru, dvadesetdevetogodišnji vozač izazvao je saobraćajnu nezgodu upravljajući vozilom sa 1,52 promila alkohola u organizmu i u ovoj nezgodi poginula je tridesetogodišnja ženska osoba koja je ispala iz vozila, a teško su povređene dve osobe, stare 23 i 30 godina.

Ono što je zajedničko za obe nezgode nije samo da su vozači bili pod dejstvom alkohola, već i to da obe preminule osobe nisu koristile pojas u trenutku nezgode, što je još jedan problem sa kojim se već dugo suočavamo.

Nažalost, ove dve saobraćajne nezgode dokaz su da maksimalno prisustvo saobraćajne policije na terenu i represivne aktivnosti nisu dovoljne da spreče da se dogode najteže saobraćajne nezgode, već je potrebno da se svi subjekti bezbednosti saobraćaja aktivnije uključe na podizanju svesti građana o značaju poštovanja saobraćajnih propisa.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI