TUŽITE, ALI IDUĆE GODINE Suđenja se zakazuju za 2023. godinu, sudovi preopterećeni više nego ikad

Građani Srbije tuže se više nego ikad ranije! Ovako bi, ukratko, mogla da se definiše trenutna situacija u srpskom pravosuđu, koja je, uprkos svim pokušajima da se ono rastereti, i dalje alarmantna.

Tokom prošlog meseca suđenja u parničnoj materiji su masovno zakazivana za proleće 2023. godine!

Rasterećenju je samo delimično pomogla delegacija predmeta iz Prvog i Trećeg beogradskog i novosadskog Osnovnog suda, kao najopterećenijih, u druge gradove.

Shutterstock/corgarashu

 

Zasad se na smanjenje broja parnica nije naročito odrazio ni stav Vrhovnog kasacionog suda vezan za obračunavanje troškova obrade kredita, jer je brojka započetih sporova i dalje velika.

NJima su se pridružile i nove masovne tužbe građana protiv EPS-a.

- Tačno je da se suđenja u parničnoj materiji u beogradskim sudovima zakazuju za 2023. godinu, a to je slučaj naročito u Trećem osnovnom sudu - kaže Nada Đorđević, zamenik predsednika Upravnog odbora Društva sudija Srbije. - Ovo je posledica neravnomerne opterećenosti sudova i izrazite preopterećenosti beogradskog Prvog i Trećeg osnovnog suda.

Statistički izveštaji o radu na kraju 2020. pokazali su da su pojedini sudovi na kraju te godine imali npr. 60 predmeta po sudiji u parničnoj materiji (Osnovni sud u Valjevu) ili 74 predmeta (Osnovni sud u Majdanpeku), dok je prosečan broj predmeta u parničnom odeljenju Trećeg osnovnog suda iznosio 2.294 predmeta po sudiji, a Prvog 1.092.

Ona podseća da je Vrhovni kasacioni sud u februaru, nastojeći da bar privremeno rastereti najopterećenije, delegirao oko 80.000 predmeta Prvog i Trećeg suda po tužbama građana protiv poslovnih banaka drugim sudovima (tzv. tipski ili repetitivni predmeti).

Ideja je bila da se ovi postupci lakše i brže sprovedu pred sudom na čijem području se nalazi prebivalište tužilaca, a ne pred onim gde je sedište tužene banke (što je, inače, pravilo po odredbama procesnog zakona). Još tada su u parničnom odeljenju Trećeg suda ročišta zakazivana za 2022. i 2023.

- Pun efekat delegacije moći će da se sagleda uskoro, nakon što budu završeni izveštaji o radu sudova za 2021. - kaže Đorđević.

Ivana Josifović, predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije, kaže da u parničnim odeljenjima nikada nije bilo više tužbi i da je osim enormnog broja tzv. serijalki ili "masovki" protiv banaka ili EPS-a, veliki i broj tužbi za naknadu štete iz najrazličitijih, pa i naizgled banalnih razloga.

- U praksi nam se dešava ono zbog čega smo se pre 10 ili 15 godina smejali kada pročitamo vest o raznim neočekivanim tužbama u Americi. Došli smo dotle da roditelji najbukvalnije tuže vrtić ukoliko dete prignječi prst vratima. Bilo je takvih situacija, a slične tužbe se često podnose knap pred istek trogodišnjeg roka zastare.

Ona kaže da sudije u Novom Sadu i Beogradu bukvalno imaju po 10-15 ročišta dnevno.

- Očekujemo da će se delegacijom predmeta, koja bi trebalo da je završena krajem godine, sudije rasteretiti npr. sa 1.500 ili 1.000 predmeta na po 600 po sudiji, ali i to je mnogo. Sudovima je potreban veći broj sudijskih pomoćnika, pripravnika, zapisničara... - kaže Josifović.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI