BRANISLAVA JANKOV IZ KIKINDE NAPUSTILA DRŽAVNI POSAO Sada se iz ljubavi bavi neobičnim zanimanjem
Vezenje ultrazvuka beba njenom životu dalo je novu dimenziju. Toplinu koju je kao majka i sama osećala.
- Pokušavam da te osećaje, kada majka prvi put ugleda fotografiju svoje bebe u stomaku, ogrnem toplinom koja je i mene grejala istog trenutka. Želim da im dam mir i da sačuvaju uspomene najuzvišenijeg osećanja. To je uspomena na dane radosti, mladosti i novi život. Svaki vez je univerzalan i svaka majka može da prepozna svoje dete u njemu - kaže Branislava.
Neobični radovi nastaju na osnovu fotografija ultrazvuka beba, koje ona oblači u vez - isti onaj koji je prvi put uradila po rođenju sina. Pre nego što je svoj rad učinila desetostruko većim i prema sopstvenim rečima postala vezionarka, poklanjala ga je za dečje rođendane kumovima, prijateljima i rodbini.
- Prvi vez koji sam uradila je ultrazvuk mog sina. Četiri meseca sam se usavršavala da bih dobila konačnu verziju koju danas radim i za druge. Prijatelji su me ohrabrili u radu, dali mi krila. U julu prošle godine otvorila sam stranicu na Instagramu „Vezionarka“. Od tada mi porudžbine stižu iz Srbije, iz država bivše Jugoslavije, Italije, Nemačke, Austrije, Švedske, Šavjcarske, a lista čekanja je do dva meseca - navodi Branislava, i dodaje da kada joj pošalju fotografiju, ona je provuče kroz određeni filter da bi dobila potrebne nijanse.
- Za konačan rad potrebno mi je oko 20 sati. U toku meseca mogu da završim osam vezova, a od kada sam dobila i ćerku, ograničila sam taj broj na pet - priča ova vezilja koja nijednog trenutka nije žalila zbog napuštanja posla u tužilaštvu jer je imala jasno definisan cilj.
- Državni posao me nije ispunjavao, a ovo je nešto što najviše prija mom senzibilitetu. Sve se može kad se hoće. Podržavam sve one koji žele da slede svoje srce i iskaču iz šablona. Naravno, za taj put sreće potrebni su hrabrost i vera u sebe -poručuje naša sagovornica.
Planovi uvek postoje, želje i snovi, a možda i uvođenje novih ljudi u posao. Jer, kao što navodi ova vezionarka „posao koji nema viziju i ne postoji“.
Rasplakao ju je vez za slepu devojčicu
Od brojnih vezova u koje je protkala najtananija majčinska osećanja jedna porudžbina je na Branislavu ostavila dubok emotivni trag.
- Pre pola godine uradila sam ultrazvuk za devojčicu iz Zrenjanina koja je rođena slepa. I danas mi se pune oči suzama kada ga pogledam. Vez je reljefan, tako da može da se oseti pod prstima. Njena majka mi je poslala sliku ultrazvuka, koji je kao i svaki drugi, a ja sam izbacila sve nevažne detalje da bi devojčica pod prstima mogla da oseti oblik svog tela, spozna gde joj je lice, ruka, noga. Brajevom azbukom sam izvezla nadimak Megi, od njenog imena Magdalena. To je jedan od najodgovornijih ultrazvukova koje sam izvezla i najemotivniji. Završila sam ga za dan i po - priča Branislava.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)