FILIPINKA POSTALA PRAVA ŠUMADINKA Resil i Nebojša Marinković, iz Đurđeva kod Rače, proslavljaju oba Božića
Iako Nebojša Marinković (42), iz šumadijskog sela Đurđevo u opštini Rača, nije Fernando Magelan, i on je, poput ovog čuvenog moreplovca, otkrio Filipine i zaljubio se u Filipinku Resil (31), koja mu se jako svidela već na prvi pogled, iako do nje nije došao brodom nego - Fejsbukom 2016. godine.
- Kažu da Filipinaca ima mnogo van matične zemlje. Tako Resil ima rođaku u Švajcarskoj, koja je, kakva koincidencija, u vezi sa čovekom iz Troponja kod Svilajnca. Ona joj je kazala, kada sam joj ponudio brak, da ne treba da se plaši, da je u Srbiji lepo i da su ljudi dobri. Uz to, mnogi Filipinci žarko žele da odu u inostranstvo zbog boljeg života. Tamo su velike socijalne razlike. Oni koji imaju - imaju, a oni koji nemaju - baš nemaju. U njenom selu uglavnom rade na plantažama pirinča, kukuruza i šećerne trske koje drže Korejci - objašnjava Nebojša.
Zima jedini problem
A Resil, dok u rukama drži mezimicu Julijanu (1), kaže da je u Srbiji, Šumadiji i Đurđevu lepo i dobro, ali:
- Samo je zima problem - žali se.
Nebojša objašnjava da je u Srbiju došla u oktobru, kada je bilo prijatnih 16 stepeni, ali da se ona smrzla. Šumadija je, srećom, šumovita, ima drva u Đurđevu.
A tome da porodični dom bude još topliji, doprinela su i deca. Pored najmlađe Julijane, tu su Jovan (4) i Bojan (3). Bojan je komunikativan, zdravi se sa gostima, a Jovan je, iako stariji, stidljiviji i ne odvaja se od mobilnog telefona, kao i većina današnje dece.
Nebojša radi kao građevinac u dobrostojećoj firmi, pa uspeva deci i supruzi da obezbedi pristojan život. Sada mu je glavni zadatak da sredi još dve prostorije u novoj kući koja još nije sasvim dovršena.
- Tu je i plata brata Slaviše, a sa nama žive i majka Verica i otac Milan. Svi se lepo slažemo. Verujem da će i ubuduće biti tako, a očekujemo da nam se uskoro pridruži i snajka - uz osmeh dodaje Nebojša.
Alo/Aleksandar Đorđević
Sloga sa svekrvom
Resil je uglavnom zauzeta brigom o deci, a zajedno kuvaju i svekrva i ona. Svekrva začinjava srpski, a snajka filipinski. Svađa, kažu, nema, iako se dve kuhinje, srpska i filipinska, veoma razlikuju.
- Oni malo koriste mast i ulje. Na stolu za vreme ručka sve vreme obavezno stoje supa i pirinač. I deca su se navikla na pirinač. Resil je, što nije neuobičajeno kod stranaca, odmah zavolela sarmu, ali joj nedostaju morski plodovi. Filipini su ostrvska zemlja i najveći deo hrane izvlače iz mora, tako da je to razumljivo. Nadoknadimo to čestom kupovinom te vrste hrane u Kragujevcu - objašnjava Nebojša.
Poslednji voz za Sebu
Nije baš bilo lako da Resil dođe u Srbiju.
- I ona je živela na selu. Najbliži gradovi su Bogo i Sebu, glavni grad tog regiona. Majka i brat su se složili s tim da ona dođe u Srbiju. Kupio sam avionsku kartu, ali Resil nije uspela da na vreme obezbedi papire i karta je propala - priseća se Nebojša.
Ali on nije gubio nadu:
- Imao sam 36 godina i rešio sam da se ženim, a naše devojke nerado dolaze u selo. Uhvatio sam poslednji voz i otputovao u Sebu i ostalo se zna - kaže Nebojša, i dodaje da je imao mnogo razumevanja i pomoći od preduzetnika Dragana Ikodinovića, kod koga je zaposlen.
Ali za Božić je, ipak, neizbežno prase.
- Dobro se podesilo da ni snajka ni ja ne volimo jagnjetinu, pa moraju da nam ugode - objašnjava svekrva Verica.
I na Filipinima je prase na ražnju omiljeni specijalitet. Ono je kod njih, kako objašnjava Nebojša, masnije, ali je premazano začinima i napunjeno mirisnim travkama, tako da je sočnije. Njemu se kad je bio u tazbini svidelo, a Resil voli da pečenje bude malo softanije. A uz badnjak, česnicu i srpske đakonije u kući Marinkovića bude svečano kao i na Filipinima. Uostalom, sada je Filipinka Resil već prava Šumadinka, a dece možda bude još.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)