VELIKA POTRAGA ZA RADOJEM U PARAĆINU U vratima stoji pošta od 12. januara, a on kao da je u zemlju propao!
Radoje je živeo sam, šetao se i boravio u bašti.
Iako je pokazivao znake blage demencije, mogao je sam da brine o sebi, bio je veoma vitalan, kako kaže njegov sin Nebojša.
Njegov sin je bio u intostranstvu, pa je Radoja obilazila unuka. Pošto se razbolela, poslednji put su se čuli telefonom, a od 12. januara mu se gubi svaki trag.
- U vratima stoji pošta od 12. januara, kada je poštar pokušao uručenje penzije. On ne čuje dobro, na jedno oko ne vidi, a na drugo vidi slabo - priča Nebojša.
Kaže, deka je mogao da se brine sam o sebi, voleo je da se bavi kućnim poslovima i porodica je smatrala da mu je u kući bolje nego što bi bilo u domu.
- Jednom prilikom je pogrešio ulicu, ali nismo mislili da je toliko dementan da ne može da se brine o sebi. Spominjao je neku familiju od pre 30 godina. Mi smo zvali sve ljude kod kojih je mogao da ode, ali nema ga. U 10 sati krećemo da pretražujemo grad i okolinu, možda je otišao negde u šumu - priča Nebojša.
On ukazuje da je moguće da je Radoje izašao napolje tokom hladnog talasa, kada na ulici i nije bilo mnogo ljudi, da je tom prilikom izgubio orijentaciju i nestao.
Ono što su uspeli da otvrde jeste da Radoje nije nigde otputovao autobusom.
- On je bio radnik Srpske fabrike stakla, mnogi ga poznaju u Paraćinu i Ćupriji. Bio je human, bar 80 puta dao je krv - priča njegov sin.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)