LJUDI TREBA DA VERUJU DOKTORIMA, A NE VRAČARAMA Dr Grujičić: Ovoliki broj preminulih nije zabeležen u poslednjih 75 godina

Ovoliki broj preminulih nije zabeležen u poslednjih 75 godina, a direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Danica Grujičić kaže za Objektiv da je preventiva od ključnog značaja i da građani moraju da se javljaju lekarima na vreme.

– Postoji analiza od čega se najviše umire, odnosno da li su kao uzrok navedene kardiovaskularne bolesti, starost, onkološke bolesti, autoimune bolesti ili saobraćajni udesi. Ne mogu čak da kažem ni za onkološke pacijente sa kojima radim, pošto nemamo podatak o tome. To ćemo znati tek za tri ili četiri godine, kada Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” bude analizirao prethodnu godinu. Stalno govorim da ljudi moraju da veruju svom doktoru, a ne da veruju vračarama i šarlatanima, da ne čitaju mnogo po internetu kada je zdravlje u pitanju, nego da čitaju ono što im kaže njihov doktor. Građani moraju imati puno poverenje u zdravstvo koje zahteva i veliki napor medicinara i disciplinu pacijenata, i to ne samo njih, nego i onih zdravih – ističe dr Grujičić.

Danas slavimo svete mučenike Beograda, pa morate učiniti jedno kako bi vam se ispunila želja - Alo.rs

SAMO PREVENTIVA

Naša sagovornica objašnjava da je mnogo lakše, bolje i jeftinije raditi preventivu nego samo lečenje, te da pacijenti moraju da se javljaju lekarima na vreme, odnosno čim primete simptom bolesti.

Prognoza za narednih 7 dana - Alo.rs

– Mora da postoji jedno dobro zdravstveno osiguranje u stanovništvu, od onih najudaljenijih krajeva do centra grada. Verujte, imamo žene sa zapuštenim karcinomima dojke, kako u Beogradu, tako i na selu, s tim što je tamo manje takvih pacijenata. Radi se o obrazovanju stanovništva. Nažalost, naše kolege u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, čiji je to posao, nemaju vremena da se bave time jer imaju norme koliko pacijenata treba da pregledaju. Da je ta primarna zdravstvena zaštita bolje organizovanija, sve bi bilo lakše.

PREGLEDI ODLAGANI ZBOG КORONE

Neurohirurg ističe da je epidemija koronavirusa dosta uticala lečenje nekovid pacijenata kojima su čak po nekoliko puta odlagani termini za preglede i kontrole.

– Oni nisu zapostavljeni u smislu lečenja. Recimo, molili smo pacijente da oni koji su, na primer, imali kontrolu u martu i aprilu, istu odlože za jul ili avgust. Onda se ispostavilo da je i leti bila epidemija, pa su se i tada zakazani pacijenti pomerali za drugi termin. U tom smislu su možda pacijenti bili zapostavljeni, kao i u smislu zakasnele primarne dijagnostike. Mislim da su najviše kasnili ljudi koji su imali tegobe, ali se zbog koronavirusa nisu na vreme javili lekaru.

ŠOK! Iz grudi joj poteklo zeleno mleko posle preležanog virusa: Razlog je... - Alo.rs

Sagovornica dodaje da je Ministarstvo zdravlja učinilo sve što može kako bi se pandemija ublažila.

– Ministarstvo i dalje čini tako što nam nabavlja opremu i sav materijal za lečenje pacijenata. Oni su objektivno napravili određene normative, a koliko se to poštuje, ne znam. Lično sam imala problema sa kolegama što pored tri skenera i magneta šaljemo pacijente na neko drugo mesto na dijagnostiku. To je sramota. Radili smo na odvikavanju od toga i zasad dobro funkcionišemo. Sada je velika odgovornost svakog direktora da organizuje posao tako da pacijenti ne čekaju i da budu zadovoljni. Dovoljna je ta primarna dijagnostika jer dok pacijent dođe do tercijalne zdravstvene zaštite, tu se gubi vreme. A uz dobro organizovanu primarnu zdravstvenu zaštitu, to bi se skratilo na bukvalno nedelju dana – zaključuje sagovornica.

VIŠE ROĐENIH

Ono što ohrabruje jeste što je prošle godine u Srbiji rođeno više beba, mada neznatno u odnosu na 2020. godinu.

– U Srbiji je u periodu januar–decembar 2021. godine broj živorođenih iznosio 62.062. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 61.993, beleži se rast od 369, odnosno za 0,6 odsto – navode u Zavodu za statistiku.

Кakva će nam biti 2020. godina, još na jesen ukazivali su pogrebnici, koji su pogotovo u oktobru i novembru padali od posla. Upravo u tim mesecima imali su i najviše sahrana.

Zbog previše posla, u mnogim gradovima su se pokojnici sahranjivali i nedeljom, uvedeni su i prepodnevni termini za sahrane, što do tada nije bila praksa, a sahrane su se u nekim gradovima zakazivale i na četiri, pet, šest, pa čak i sedam dana. U tom periodu, mnoga groblja su se širila.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI