OTROVI SU OKO NAS I U NAMA Poljoprivredni inženjer Aleksandar Bulatović o opasnostima moderne ishrane

Alarmantno je, kako kaže, što imamo veštačke boje, arome, zaslađivače, konzervanse, „poboljšivače ovog i onog“ u skoro svakom proizvodu, a veliki broj aditiva izaziva negativne reakcije organizma kao što su razdražljivost, iritacija, alergija i, ono najstrašnije, potencijalno su kancerogeni.

Veliku opasnost po ljudsko zdravlje predstavlja i masovna upotreba pesticida u konvencionalnoj poljoprivredi.

- Za pesticide se vežu pojmovi kao što su optimalna doza i karenca, koje se u našoj zemlji, uglavnom, ignorišu. Dakle, ako je, na primer, optimalna doza kilogram po hektaru, a berba se ne sme obaviti deset dana nakon prskanja (karenca), često se dešava da naši proizvođači koriste veću dozu po sistemu „više je bolje“, a berbu obavljaju već nakon dan-dva. U ovakvim situacijama imamo velike ostatke pesticida u plodovima koje unosimo u organizam - priča Bulović za aloonline.ba, i dodaje da to predstavlja veliki problem kad su konzumenti deca.

Naš sagovornik trenutno piše knjigu na temu „Otrovi oko nas i u nama“ u kojoj opsuje fizičke i psihičke otrove kojima smo svakodnevno izloženi.

- Tu mislim na teške metale i nemetale u hrani, vodi i vazduhu. Zatim plastika, pesticidi i aditivi u hrani i vodi. Takođe, problem predstavljaju divlje deponije medicinskog, a verovatno i nuklearnog otpada - kazao je Bulović.

Kada govori o nuklearnom otpadu, prevashodno misli na bombardovanje BiH, pa i Srbije municijom koja sadrži osiromašeni uranijum koji izaziva maligne bolesti kod ljudi.

Bulović kaže da su u BiH na nekoliko lokacija pronađene divlje deponije medicinskog otpada iz evropskih kovid bolnica, a od „psihičkih otrova“ ukazuje na opasnost po zdravlje ljudi koje vrebaju od stresa, mobinga, trauma.

- Među prvim zemljama sveta smo po potrošnji raznoraznih tableta za smirenje. Posete psihologu i psihijatru su, nažalost, tabu tema na ovim prostorima. Ono o čemu pišem, a što je naš najveći problem, jeste forsiranje osrednjosti i ispodprosečnosti kao stila života. Moramo se otrgnuti i pronaći sebe, u čemu smo dobri, gde je naš potencijal - konstatuje naš sagovornik.

- Ne možete proizvoditi proizvod za koji ne znate kome ćete ga prodati, gde ćete ga prodati i za koji nemate odgovarajući podsticaj, jer je reč o zahtevnoj vrsti poljoprivrede u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Proizvodi tradicionalne poljoprivrede se mogu prodati i izvoziti, ali mora postojati koordinacija između proizvođača i države - naglašava Bulović.

Naš sagovornik objašnjava i zašto je organska hrana skuplja u odnosu na onu rasprostranjeniju.

- Organska hrana je po pravilu skuplja jer zahteva više ljudskog rada, a isključuje pesticide i mineralna đubriva, pa umesto tretiranja korova herbicidom morate okopavati, pleviti... Borba protiv bolesti i štetočina isključuje fungicide i insekticide, a podrazumeva gajenje otpornih i tolerantnih sorti koji daju manje prinose i plodove - kaže Bulović, i naglašava da treba uzeti u obzir i to da organska đubriva ne deluju brzo kao veštačka - priča Bulović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI