NA DANAŠNJI DAN DONET JE PRVI USTAV SRBIJE Zašto je trajao samo mesec dana i koji je razlog njegovog donošenja?

 

Sretenjski ustav prvi je ustav u istoriji Srbije, i na prostoru bivše Jugoslavije i jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba, iako je veoma kratko trajao. 

Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac, Dimitrije Davidović, je isteran iz službe. Nagađa se da je njegovom usvajanju prisustvovalo čak nekoliko hiljada poslanika.

Ustav je 14. februara 1835. godine donet na skupštini na Sretenje, te se naziva i „Sretenjski ustav“, a 15. februar, dan kada je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav, se obeležava kao Dan državnosti Srbije. 

Uzroci donošenja Ustava od 1835. godine su pre svega izloženi u karakteru vladavine tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića. Nezadovoljstvo Miloševim apsolutizmom je dovelo do dizanja mnogobrojnih buna. Njihov cilj je bio ograničiti Miloševu vlast. Miletina buna je bila neposredan povod za donošenje ustava.

Alo!/Rajko Ristić

 

Prava građana

Prava i slobode građana proklamovane Sretenjskim ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.

Ustav proglašava načelo podele vlasti na zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku. No, ovo načelo nije dosledno sprovedeno. Centralni organi vlasti su: knez, državni sovjet i narodna skupština, dok „vlasti srpske“ čine samo knez i savet.

Knez je neprikosnovena i neodgovorna ličnost. Šef je države. Poslušavši Državni sovjet daje zakone i uredbe.

Njegovo dostojanstvo je nasledno. Nasleđuju ga muški potomci, ako ih nema muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema muški potomci kneževih kćerki.

Državni sovjet je telo kojim su srpski velikaši nastojali ograničiti kneževu vlast. To je svojevrstan oligarhijski organ. Članovi sovjeta su predsednik, sekretar, neodređen broj savetnika i popečitelji (ministri).

Pravo zakonodavne inicijative imaju knez i Državni sovjet. Zakonodavni organi su knez i sovjet čije članove imenuje knez. Knez ima pravo da dva puta odbije zakonski predlog. Treći put ga usvaja ako ne ide na „pagubu“ naroda, ustava ili države.

Izvršna vlast

Izvršnu vlast dele knez i Državni sovjet. Sovjet u svom sastavu ima šest popečiteljstava: spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta. Popečitelji ne obrazuju kolegijalno telo – vladu. Za svoj su odgovorni knezu koji ih može smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnik je odgovoran za ono što čini i ne čini. Nisu politički odgovorni, ali odgovaraju za kršenje ustava, prava građana, povredu sultanove i kneževe ličnosti.

Narodna skupština nema pravo zakonodavne inicijative niti može da poziva popečitelje na odgovornost, ali može da izrazi želju za donošenjem zakona ili preispitivanjem rada određenog popečitelja. Narodna skupština je učestvovala u promeni ustava. Kvorum je bio 3/4 članova, dok je za promenu ustava trebalo da glasa 2/3 od broja prisutnih. Shodno tome ovaj ustav spada u kategoriju čvrstih.

Prava i slobode građana proklamovane ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.

Činovnici su na položaju doživotno. Njihov položaj je nenasledan. Mogu biti otpušteni samo uz sudsku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom. Činovnici su bili retko pismeno stanovništvo.

Sretenjski ustav zamenjen je Turskim ustavom, nametnutim 1838. godine.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI