ORAŠAC NA SRETENJE Reporteri Alo! posetili šumadijsko selo u kojem je rođena srpska država
Oko 1.500 stanovnika Orašca, sela u srcu Šumadije, šest kilometara udaljenog od Aranđelovca, pored puta za Mladenovac, živi u stalnom dosluhu s istorijom, ali i pogledom u budućnost. Taj pogled je 1804. godine na Sretenje celoj Srbiji otvorio dogovor o podizanju Prvog srpskog ustanka u čuvenoj i sada posebno uređenoj Marićevića jaruzi.
Orašac je 1979. godine kategorisan kao znamenito mesto i svrstan u kulturno dobro od značaja za Srbiju.
Potomci dostojni predaka
Njegovi žitelji, kako kažu, ponosni su što je njihovo selo kolevka moderne srpske države, zato što ih svakodnevno, kao i one koji prolaze putem Aranđelovac-Mladenovac, pozdravlja vožd Karađorđe. U sjaju venčačkog mermera, sa visine od 3,4 metra, delo vajarke Drinke Radovanović ih podseća na obavezu da budu dostojni predaka. Tome i najmlađe Orašane uče odmalena, kaže Milijana Petrović, direktorka Osnovne škole „Prvi srpski ustanak“, koja se nalazi neposredno iznad spomenika.
Na igralištu ispred škole je veselo. Mladi Aranđelovčanin Aleksandar Komatović, profesor fizičke kulture, samo nekoliko dana je u školi, a oduševljen je decom i uslovima za rad.
Kako i ne bi. Zgrada je sagrađena davne 1932. godine, a bez obzira na vremešnost spada u najlepša zdanja u Srbiji, spajajući dinamiku i stilsko jedinstvo sa starim srpskim stilom.
- Sada imamo 122 đaka u 10 odeljenja. Dva su u izdvojenom odeljenju u Kopljarima. Na odnos prema školi znatno utiče zvučno ime i značaj tog događaja. I ja sam završila ovu školu, po zanimanju sam učiteljica. Živim u Orašcu i ponosim se time - kaže direktorka Milijana.
Njeno devojačko prezime je, kaže, Marićević, što samo potvrđuje da svaki Orašanin ima čvrstu vezu sa istorijom i čuvanjem sećanja na njihovo učešće u stvaranju Srbije kao moderne evropske države, koja 15. februar, kada je podignut ustanak, slavi kao Dan državnosti.
Uvek uređuju za Sretenje
Nema tog Orašanina koji vezu sa istorijom ne poštuje, pa tako i Radovan Obradović, zemljoradnik:
- Odavde je Srbija krenula. Potrebno je samo da budemo složni, što nam nije baš osobenost. Uvek sređujemo selo za Sretenje. Ne samo što dolaze ljudi zbog državnog praznika, već i što na Sretenje celo selo slavi zavetinu. Dolaze nam gosti. Sada je sve to mnogo skromnije, zbog ove korone.
Radovan je bio vozač u Fabrici elektroporcelana u Aranđelovcu i tranzicija ga je vratila na svoju zemlju:
- Dobro je. Kako nije. Ne kukam. Obrađujem četiri hektara svoje zemlje, a uzimam i pod zakup. Imam stoku. Nije to velika proizvodnja, ali dobro dođe.
Međutim, iako kaže da je u Orašcu lepo, sa malo gorčine Radovan priča o aktuelnom problemu sela uopšte:
- Živim sa suprugom, dvojicom sinova i unukom. Sinovi su se oženili i raženili. Neće danas devojke da rade u poljoprivredi. Džabe što su sela bogata. Sve vole da budu u kafiću, pored nekog mafijaša.
Preduzetnik Mirko Aničić, Orašanin, koga sretosmo ispred dobro posećene kafanice, koja naravno ima ustaničko ime, voli što živi i uspešno radi u svom selu.
- Odlično je. Uslovi za život i rad su dobri. Imamo sve kao i u većim mestima u Srbiji. Oseća sa da država i opština ulažu u naše selo - kaže Mirko.
Aničićeva firma, inače, zapošljava 26 radnika, od kojih je desetoro iz Orašca, što je značajno za selo.
Orašac zbog svega navedenog ima veliki turistički potencijal. Nekoliko kafana i restorana, etno-domaćinstava i hotel. Tome doprinosi i spomenički kompleks Prvi srpski ustanak sa spomen-česmom u Marićevića jaruzi, muzejom i skulpturom Karađorđa, crkvom Vaznesenja Gospodnjeg...
U Evropu i nekad i sad
- Muzej „Prvi srpski ustanak” je deo aranđelovačkog Narodnog muzeja i otvoren je kada je obeležavano 200 godina ustanka. Značajan je jer nas upoznaje s prekretnicom koja je vratila Srbiju na političku mapu Evrope - kaže Darko Pavlović, direktor Narodnog muzeja u Aranđelovcu.
Vodič Suzana Anić-Preković kaže da je u vreme bez pandemije bilo 25.000 posetilaca godišnje.
I baš kad smo bili na izlazu, u Muzej je došla ekipa iz Osnovne škole, sa sve malim Vukom Karadžićem i velikim crnim brkovima. Jeste to mesto za Vukova pisanija.
Zoran Pajević je Orašanin, a radi u JKP „Bukulja“ u Aranđelovcu i kaže da je u selu dobro:
- Imamo Fudbalski klub, Kulturno-umetničko društvo „Sretenje“, Dobrovoljno vatrogasno društvo „Sretenje gospodnje“, Lovačko društvo, Udruženje penzionera. Nema potrebe da ističem da imena svih asociraju na istorijske događaje u Orašcu.
Ali, posebno ističe Dobrovoljno vatrogasno društvo koje je poznato u Srbiji i u Evropi, odakle je sa raznih takmičenja donosilo trofeje. Pa nema šta, nisu se u Orašcu džabe borili da se oslobode od Turaka i postanu, kao što geografski i jesu, deo i evropske kulture.
Najuspešnije selo u Srbiji
Orašac je 2010. godine, u istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj, proglašen najuspešnijim selom u Srbiji. Ocenjivano je 4.250 seoskih mesnih zajednica.
Karađorđe i "Kojekude"
Iako Karađorđevu poštapalicu „kojekude“ često čujemo, mnogi ne znaju šta to znači. Jezikoslovci kažu - svuda, na sve strane. Kažu i da to nije pravilno gramatički. Pa kako i da bude pravilno kad Karađorđe nije išao u školu, a srpska gramatika nije ni postojala.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)