PADALE SU BOMBE, PET DANA NISMO SPAVALI Srpkinja Z. F. koja je sa mužem POBEGLA iz Ukrajine otkriva detalje u ekskluzivnoj ispovesti za Alo!

Srpkinja Z. F. (37), sada iz Moldavije, za Alo! priča o paklu koji su ona i suprug proživeli u Kijevu, gde su otišli iz medicinskih razloga. Trenutno su, srećom, na bezbednom.

DUGO ČEKALI

- Suprug i ja smo jako dugo čekali na jedan specifičan medicinski zahvat koji se radi u Ukrajini. Prvo nas je sprečila korona, a ovog puta smo bili sigurni da ćemo konačno sve završiti. Međutim, nismo uradili ništa. U Kijev smo stigli 12. februara. Naša ambasada je 13. februara objavila da treba da se beži, ali mi smo, kao i dosta drugih ljudi, nekako procenili da ipak neće doći do svega ovoga. Odlučili smo da ostanemo. Da smo otišli turistički, bez razmišljanja bismo se odmah vratili u Srbiju, ali razlog zbog kojeg smo došli nas je zadržao. Isto veče pale su bombe i počela evakuacija... - počinje ispovest za naš list Z. F.

Kako kaže, bili su smešteni u hotelu „Kijev 365 park“:

- Jako mi je bitno da pomenem taj hotel, jer je osoblje bilo toliko divno prema nama da se to ne može ni zamisliti. Imali smo sklonište, pazili su na nas svaki trenutak. U skloništu smo svi bili vrlo uplašeni. Mi smo u početku zaista mislili da će se sve završiti brzo i dosta lakše, nikako nismo imali predstavu u kom će pravcu otići cela situacija. Plašili smo se koliko ćemo ostati, da li ćemo imati šta da jedemo, na kraju i da li ćemo izvući živu glavu... Od početka smo se čuli stalno s našim ambasadorom, on nas je smirivao. Zbog policijskog časa i ogromne navale ljudi nije uopšte moglo da se izađe iz Kijeva.

HAOS NA GRANICI

Kad se desilo šta se desilo, Ukrajinci su bili organizovani, kaže naša sagovornica.

- Nije bilo panike. Mi stranci smo bili više uplašeni, a lokalci su nas ohrabrivali. Bili su hrabri, a za nas iznenađujuće opušteni. Imali smo regularno doručak, ručak, večeru, ali u gradu su redovi za hranu ispred prodavnica ogromni. Prolazili smo kroz grad prilikom evakuacije, po 100 ljudi čeka u redu da uđe i kupi bar nešto. S ambasadorom Jovanovićem smo, kao što sam rekla, bili u kontaktu, dogovarali se o svemu. Imali smo više opcija za evakuaciju: voz, kola, i onda je iskrslo da možemo da se evakuišemo s Bugarima. Njihova ambasada se evakuisala, a po ljude koji su bili s nama došla su četiri autobusa. U dogovoru s našom ambasadom primili su i nas, ali i Nemce i drugi narod, čak i Ukrajince - priča Z. F., i nastavlja:

- Krenuli smo iz Kijeva prema Moldaviji direktno. Granicu smo prešli u četiri ujutru. Dugo se čeka, gužve su ogromne. Išli smo kroz sela, seoskim putevima, nismo smeli ići auto-putem. U svakom selu ček-point, najviše proveravaju ima li muškaraca Ukrajinaca. Putevi, naravno, mračni, neosvetljeni. Barikade svuda. Morali smo nekoliko puta da stanemo, a poslednji put kad smo čuli bombe stajali smo oko sat vremena. Pogasimo svetla, telefone zbog lokacije... Na granici su izvukli jednog Ukrajinca koji je bio s nama u autobusu. Kao da je bio spreman, nije pružao otpor. Ispratio je ženu i bebu i izašao. Toliko hrabro su se razdvojili. Rekla sam suprugu: ja bih plakala tri dana…

Preko Rumunije i Bugarske, Z. F. i njen suprug vratiće se u Srbiju. Srećom, živi!

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI