NEKADA ŽELEZNIČKA STANICA, A SUTRA MESTO METRO - LINIJA (FOTO)

Rekonstruisani Savski trg postaće ne samo nova pešačka oaza u našem gradu, jer će se saobraćaj, drumski i tramvajski, obavljati po obodu trga, već će biti značajno saobraćajno čvorište. Iza zgrade stare Železničke stanice gde su se nalazili peroni duže od veka, nalaziće se metro stanica na kojoj će se ukrštati prve dve linije metroa. Stanica postaje muzej i tako će 134 godine od izgradnje započeti svoj novi život.

Na Berlinskom kongresu koji je održan 1878. godine, na kome je Srbija stekla nezavisnost, najmlađa evropska država obavezala se da u roku od tri godine izgradi železničku prugu kako bi se povezala sa Evropom. Izgradnja pruge bila je u interesu Srbije ali i velikih sila jer je Beč trebalo da poveže sa Solunom i Carigradom. O izgradnji železnice, uzimanju zajma od Ežena Bontua, predstavnika finansijske grupe društva Generalne unije, stečaju tog društva, hapšenju Bontua u Francuskoj, velikom umeću srpskog ministra finansija koji je od bruke spasao ne samo srpsku vladu već i knjaza Milana koji je lično trgovao sa Bontuom i završetku pruge tri godine kasnije uz finansijsku pomoć drugog finansijskog društva pisao sam u ranijim kolumnama. Naša današnja tema je zgrada Železničke stanice.

Alo!

Sa stanice je 23. avgusta 1884. godine krenuo prvi voz iz Beograda prema Nišu. „I mlado i staro, i bogato i siromašno, i lepo i ružno sve se to sleglo u bari Veneciji da vidi polazak prve srpske železnice. Narod se veselio s vojskom iako se nije radilo o slavlju kakve oružane pobede, sa gradske tvrđave i bedema topovi su oglašavali radost, a vojnici su koračali uz akorde odavno zaboravljenih marševa,” opisavao je taj trenutak Novi beogradski dnevnik.

Četiri godine ranije nije se znalo gde će biti Železnička stanica. Lokacija je zavisila od mesta na kome je trebalo da bude izgrađen železnički most preko Save. Francuski stručnjaci su predlagali da se stanica izgradi na Senjaku u blizini Topčiderskog druma, dok su u srpskoj Vladi želeli da to bude u bara Veneciji. Odluku je donela komisija od 31 člana koju je 29. aprila 1881. godine sastavio ministar građevina. Pet dana se vodila žestoka rasprava da bi 4. maja preglasavanjem doneta odluka da se gradi ”u bari” pored Save. Da bi se stanica izgradila močvarno zemljište je prvo nasipano kamenom koje je vađeno iza Vajfertove pivare sa Prokopa, mesta na kome je skoro vek kasnije počela izgradnja nove železničke stanice. Bara Venecija, na kojoj je građena stanica, tada je bila daleko od grada bez bilo kakve saobraćajne veze. Tek kada je stanica izgrađena uređen je stanični trg i izgrađena je Spomenička ulica (danas Nemanjina), koja je stanicu povezala sa Topčiderskim drumom (sada ulicom Kneza Miloša). Potom su počele da se grade zgrade i tako je nastala jedna od najraskošnijih ulica Beograda tog vremena – Karađorđeva ulica. Ovaj primer pokazuje kako izgradnja saobraćajne infrastrukture utiče na pravac u kome se razvija grad. Nekada Železnička stanica, a sutra metro.

Instagram

Ni danas ne znamo ko je projektovao beogradsku železničku stanicu. Smatra se da je stanica građena po idejnim projektima Vilhema fon Flatiha ali se u domaćoj štampi toga vremena pominje još jedno ime – fon Šliht. Veliki doprinos je dao domaći graditelj i inženjer koji je bio zaposlen u Železničkom odeljenju Ministarstva građevina Dragutin Milutinović, koji je detaljno razradio fon Flatihov idejni projekat. Radovi na izgradnji železničke stanice počeli su 3. aprila 1883, a kamen temeljac je položio knez Milan Obrenović. Rok za završetak radova bio je sedamnaest meseci i niko nije verovao da je to moguće. Verovatno zato je uporedo s glavnom staničnom zgradom građena i pomoćna zgrada koja je trebalo da služi kao stanica do završetka glavne. Kako to kod nas biva, radovi su kasnili i stanica je u avgustu 1884.godine, kada je pušten železnički saobraćaj, bila samo ozidana bez završenog krova. Zgrada je završena tek krajem 1885. godine do kada je pomoćna stanica služila kao glavna. Neposredno pre Prvog svetskog rata angažovan je inženjer Albert Pižon da uradi projekat preuređenja i proširenja stanice.

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata stanica je bila oštećena, da bi najveće razaranje doživela u savezničkom bombardovanju Beograda na Usrks 1944. godine kada je pogođen deo glavne zgrade. Odmah po oslobođenju, a potom i pedesetih godina prošlog veka stanica je obnavljana, a tom prilikom srušene su bočne kule sa fasade u Karađorđevoj ulici. Tom prilikom uklonjen je monumentalni grb Kraljevine Srbije, koji su sa strane čuvali krilati lavovi, a koji se nalazio iznad centralnog paviljona, kao i manji grb srpske kraljevine koji se nalazio iznad izlaza na stanični peron. U skladu s novom ideologijom na njihovo mesto postavljeni su novi simboli – zvezde petokrake. Tokom rekonstrukcije fasade stanice, koja je u toku, grbovi kraljevine Srbije biće vraćeni.

Foto Tanjug/Miloš Milivojević

Beograd je imao svega 35 hiljada stanovnika kada je građena Železnička stanica, monumentalna za tadašnju veličinu grada. I tada je bilo zaludnih kritičara koji su tvrdili da se novac baca i da nam nije potrebna tako velika stanica. Ipak, značaj stanice za razvoj našeg društva bio je veliki jer je zgrada predstavljala saobraćajnu, privrednu i kulturnu vrednost. Stanica je bila naša veza sa Evropom čiji smo deo postajali, kao i sa Istokom sa koga smo odlazili. Zahvaljujući izgradnji stanice Beograd se proširio na prostor bare Venecija. Zato, kada rekonstrukcijom stanica postaje mesto namenjeno kulturi na novom Savskom trgu iza spomenika Stefanu Nemanji ona ponovo najavljuje novo doba i preporod Beograda, onako kako je to bilo 1885. godine.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI