DA LI ĆEMO PRESTATI DA OBJAVLJUJEMO KORONA PRESEKE NA DNEVNOM NIVOU? Dr Tiodorović o trenutnoj epidemiološkoj situaciji

Epidemija virusa korona polako se stišava, a virus je mutirao tako da omikron varijanta, koja je dominantna u svetu, daje blažu kliničku sliku - temperatura, kašalj i bolovi u grlu, dok se retko javlja upala pluća. Na tom talasu, mnoge evropske zemlje ukinule su skoro sve protivepidemijske mere, a Španija razmišlja da prestane da objavljuje broj zaraženih na dnevnom nivou, dok neke države, poput Mađarske, brojke ne saopštavaju vikendom već od ponedeljka do petka.

Kada će u Srbiji prestati praksa svakodnevnog objavljivanja podataka o obolelima?

Članovi Kriznog štaba kažu da Srbija neće prestati da broji zaražene, jer ih na to obavezuje Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ali da je moguće da objavljivanje statistike ne bude na dnevnom nivou kada broj inficiranih bude dvocifren.

To neće značiti da je epidemija odjavljena, već da poprima endemski tok, bolest postaje predvidivija. Zavodi za javno zdravlje će nastaviti da prate kretanje virusa, evidentiraju broj zaraženih, ali za građane to više neće biti od posebnog značaja jer je epidemija pod kontrolom, zdravstveni sistem nije podređen kovid pacijentima.

Upućeni smatraju da se polako stišava poslednji veliki talas u epidemiji (izazvan omikron sojem), koji je u Srbiji počeo od Nove godine, da su mnogi zarazili te se tako prirodno ili vakcinacijom stekao visok nivo kolektivnog imuniteta.

Biće još novih varijanti virusa, manjih talasa, ali ne sa ovolikim brojem zaraženih. Srbija je tokom januara oborila sve rekorde, imala je skoro 20.000 zaraženih u jednom danu.

"Ulazimo u mirniji period"

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. Branislav Tiodorović kaže da Srbija polako ulazi u mirniji period, da očekuje da će se epidemiološka situacija stabilizovati za 10 do 15 dana - početkom aprila.

To što neke zemlje razmišljaju da prestanu objavljivanje broja zaraženih na dnevnom nivou u Srbiji se još neće desiti, bar dok broj inficiranih na dnevnom nivou ne bude dvocifren.

"O tome možemo razmišljati tek kada dođemo na dvocifren broj zaraženih na dnevnom nivou, kada zaražavanje postane sporadično. Trenutne brojke nisu za potcenjivanje. Da su ostale na snazi osnovne mere - obavezne maske u zatvorenom prostoru, distanca, dezinfekcija, da su primenjivane i dobro kontrolisane pre leta bi broj zaraženih na dnevnom nivou bio dvocifren i manji. Tada bismo mogli da kažemo nije neophodno svaki dan da objavljujemo brojke, nego na nedeljnom nivcu, ili kao Mađari da ne objavljujemo za vikend", rekao je Tiodorović.

Dodaje da je kraj pandemije još daleko. Podseća da kraj može da objavi samo Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ali da se to neće desiti sve dok u bilo kom delu sveta ima zaraženih.

"Daleko je kraj pandemije. Neće se virus izgubiti, moramo da naviknemo da živimo da njim. Mikroorganizam se prilagođava i prilagodio čoveku, moramo se i mi navići na njega", zaključio je Tiodorović.

Kada se odjavljuje epidemija

Direktor Zavoda za javno zdravlje Vojvodina i član Kriznog štaba dr Vladimir Petrović kaže da će se u Srbiji pratiti epidemiološka situacija dokle god bude potrebe za tim, dok "kovid sistem bude na snazi kada su u pitanju odluke Vlade Srbije".

"Mi ćemo raditi svoj posao kako je propisano", naveo je on.

Pandemiju na globalnom nivou odjavljuje Svetska zdravstvena organizacija, a pojedinačne epidemije odjavljuju same zemlje. Kada može da se kaže da je kraj epidemiji u jednoj zemlji?

Epidemiolog Ramilo Petrović pojašnjava da se epidemija u jednoj zemlji odjavljuje tek kada prođe dva maksimalna inkubaciona perioda bez ijednog novog slučaja.

"Primera radi, ukoliko smo danas imali jednog inficiranog i naredna dva inkubaciona perioda, a to je dva puta po 14 dana (28 dana), nemamo zaraženih možemo da kažemo da nema više korone i odjavimo epidemiju", pojasnio je on.

Podseća da je inkubacioni period za koronu skraćen na nedelju dana, ali samo iz praktičnih razloga da se rastereti sistem, pomogne privredi.

Živećemo sa kovidom

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je krajem januara da su uslovi za razvoj novih sojeva koronavirusa i dalje idealni i da je opasno misliti da je omikron poslednji ili da je pandemija blizu kraja.

Gebrejesus je rekao da bi akutna faza pandemije ipak mogla da bude okončana ove godine ako budu ostvareni neki ključni ciljevi - vakcinacija 70 odsto stanovništva svake države do sredine 2022. godine, sa fokusom na ugrožene grupe, poboljšanje testiranja i praćenja kretanja virusa.

"Istina je da ćemo živeti sa kovidom u doglednoj budućnosti i da ćemo morati da naučimo da upravljamo njime. Ali, učenje života sa kovidom ne može da znači da prihvatamo gotovo 50.000 smrtnih ishoda nedeljno od bolesti koja se može sprečiti i lečiti", naveo je on.

"Nećemo znati kada dođe kraj pandemije"

Dejvid Robertson, profesor istorije na Univerzitetu Prinston u Njujorku i Piter Doši sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Merilendu u novom istorijskom pregledu, objavljenom na portalu žurnala BMJ, pokušali su da objasne zašto je teško odgovoriti na pitanje kada će se dogoditi kraj pandemije korone.

U svom radu oni objašnjavaju da dugo nećemo ni biti svesni da je pandemija prošla, da će to biti više sociološko pitanje nego biološko, ali i da će biti ključno da se u jednom trenutku "isključimo" i ne pratimo opsesivno dnevne brojke i statistiku o kovidu i njegovim sojevima.

"Sveprisutnost parametara merenja pomogla je da se stvori osećaj da će pandemija biti gotova tek onda kada svi indikatori dostignu nulu u broju zaraženih, a 100 odsto u procentima vakcinisanih. Međutim, respiratorne pandemije prošlog veka pokazuju da krajevi nisu jasni i da će kraj pandemije da se odvija sa nastavkom društvenog života, a ne postizanjem specifičnih epidemijskih ciljeva", navode u svom tekstu.

Podsećaju da se kroz istoriju pokazalo da je velika smrtnost bila i u međupandemijskim godinama, te da se kraj pandemije ne može definisati odsustvom viška smrtnih slučajeva. Neki istoričari su primetili da se pandemije ne završavaju sa prestankom transmisije bolesti već kada bolest prestane da bude vest.

Autori ističu da istorija sugeriše da kraj pandemije neće tek tako uslediti nakon sticanja kolektivnog imuniteta već će se događati postepeno i neravnomerno kako društva budu prestajala sa "opsesijom praćenja podataka".

"Kao izvanredan period u kome je društveni život bio preokrenut, pandemija kovida 19 će biti završena kada prestanemo da pratimo dnevne brojke i odlučimo da su druga pitanja ponovo vredna naše pažnje. Za razliku od njenog početka, kraj pandemije neće biti emitovan na televiziji", zaključuju autori rada Dejvid Robertson i Piter Doši.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI