NAJVEĆE RUDARSKE TRAGEDIJE U SRBIJI I SVETU Nesreće su uništile živote ljudi i nanele velike materijalne gubitke

Najveće rudarske nesreće u dugoj rudarskoj istoriji vezane su za rudnike u Aleksincu, Resavici, kao i Sokobanji.

U rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom gde imamo izdvajanje opasnog i zapaljivog gasa metana (CH4) postoji niz rizika koji mogu biti uzročnici upale i eksplozije metana koji pomešan sa vazduhom čini eksplozivnu smešu. Jedan od rizika jeste i postupak miniranja u takvim rudnicima, a pored miniranja mogu biti i nepoštovanje propisanih normativa i standarda u rudarstvu bez obzira na strucnu spremu kao i niz drugih nepredvidjenih faktora.

Aleksinački rudnik

Nesreća koja se desila u Aleksinačkom rudniku 1983.god, direktno je povezana sa nepoštovanjem radne discipline. U to vreme to je bio jedan od savremenijih rudnika jer je posedovao i kontrolu gasno ventilacionih parametara u jami preko dispečerskog centra na površini sa sistemom za govornu komunikaciju jama površina. Međutim, prilikom porasta nivoa metana u jami došlo je do samozapaljenja i eksplozije koja je odnela 35 ljudskih žrtava.

Senjski rudnik

Pouzdanih podataka o tome koliko je rudara stradalo u nesreći koja se dogodila 21. jula 1893. godine - nema, zbog toga što se tada nije ni vodila evidencija zaposlenih. Prema nekim podacima reč je o 28 ljudi, ali ima naznaka da ih je bilo više - čak 55. Cela smena rudara ostala je zarobljena pod zemljom,to je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, a dogodila se u Senjskom Rudniku kraj Ćuprije, 21. jula 1893. godine, na dan Svetog Prokopija. Zemlja nad rudarima se obrušila jer je izgorela drvena greda zbog požara koji je zahvatio bukovu šumu i preneo se na jamu.

Rudnik Rembas

U rudniku Rembas u jami Strmosten u Resavici 1984. godine poginulo je 34 rudara. Tada je nažalost nastradala cela smena u subotu pre podne, prilikom kvara na električnoj mreži a samim tim i zastojem u radu ventilacije.

Ibarski rudnici

U aprilu 2017. godine u Baljevcu, u Jami Jarando poginuo je radnik na poziciji nadzornika, tokom kontrole vertikalnog okna, kada se obrušio komad stene.

Soko Banja

O nepoštovanju rada i radne discipline u podzemnim rudnicima sa metanskim režimom rada o odstupanjima od svih pametnih i poznatih pravila igre u takvim rudnicima je i nesreća u rudniku Soko u Sokobanji 1998. године. Prilikom izbijanja otrovnih gasova koja su dovela do nesreće kada je stradalo 29 rudara od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije a ostalih 19 rudara nadjeno je pored trake sa blagim osmehom na licu, tj ugušili su se jer nije bilo dovoljno kiseonika.

Najveća rudarska nesreća u Srbiji

U najvećoj rudarskoj nesreći u Srbiji, 17. novembra 1989. godine, u Aleksinačkim rudnicima, nastradao je 91 rudar. Tela poginulih rudara izvlačena su sa dubine od 700 metara, skoro mesec dana. Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno broj 2 Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila.

Ljubiša Stanojević, koji je sa svojim timom iz jame izvlačio tela nastradalih rudara, nagrađen je državnim ordenom za hrabrost.

- Na sve strane leševi, a pre toga su se borili za život, pomoću maski koje su imali samo spasioci. Teško, jako teška scena, mnogi od spasilaca nisu mogli da izdrže, pa su povraćali i vraćali se - ispričao je Ljubiša Stanojević, član spasilačkog tima.

NAJVEĆA TRAGEDIJA JUGOSLAVIJE

Pre tačno 30 godina Rudnik " Kreka" u mestu Mramor kod Tuzle zadesila je najveća rudarska tragedija zabeležena na ovim prostorima. Stradala je cela, najmlađa smena od 180 rudara, prosečne starosti 27 godina. Jedini koji je preživeo tragediju je Smajl Imamović, koji je nakon nesreće bio pet dana klinički mrtav.

U tragediji u jami Dobrnja Jug, za koju ni dan danas niko nije odgovarao, stradali su nečiji sinovi, muževi, braća... Bez roditelja je ostalo 365 mališana.

Sve koji su to veče sišli u jamu, izuzev Imamovića, nešto iza ponoći ubila je eksplozija oblaka ugljene prašine, do koje je, pokazaće istraga, došlo zbog nepravilnog miniranja čelične podgrade.

U ekskluzivnoj ispovesti Amela Junuzović priča kako je izgledala kobna noć u kojoj je ostala bez oca Rasima. Njemu je bilo 29 godina, njoj samo pet... ali se i dalje živo seća svega, kao juče da se dogodilo.

- Probudio me je plač. Sećam se da je majka ležala sa belom maramicom preko lica. Kraj nje su bili deka i nana. Svi su čekali amidžu da dođe... Zauvek će mi u mislima ostati urezan taj plač kada je stric stigao i rekao da niko nije preživeo - priča nam Amela kako joj se život u trenu preokrenuo.

Rasim sasvim slučajno otišao na smenu

Amelin brat u trenutku nesreće nije imao ni pune dve godine. Rasim se, priča nam Amela, kobne noći slučajno zadesio u rudniku.

- Tata je u rudniku tada radio tad već osam godina i uvek je radio prvu smenu. Sudbina ili šta, sa kolegom je tog dana menjao smenu. Tada je prvi put otišao da radi noćnu, spustio se u jamu neposredno pre tragedije i više se nije vratio - priča Januzovićeva.

Godine nakon Rasimove pogibije bile su teške za celu porodicu. Amelina majka Jasmina ostala je udovica u 23. godini. Fotografija koja je nastala samo par dana nakon pogibije supruga najbolje oslikava njenu jačinu. Preko noći je postala glava porodice, ali je sve stoički izdržala. Novac koji su dobili kao pomoć iskoristila je da deci obezbedi siguran krov nad glavom.

TRAGEDIJE U SVETU

U eksploziji metana u rudniku uglja u Sibiru poginulo je 52 ljudi, među kojima i šest spasilaca, objavila je ruska novinska agencija Tas, pozivajući se na izvore u hitnim službama i lokalnoj administraciji.

„Prema preliminarnim podacima, nema preživelih u rudniku Listvjažnaja u Kemerovskoj oblasti", citira Tas svoje izvore.

Agencija je navela da će tela poginulih biti izvučena posle stabilizacije temperature i smanjenja koncentracije metana.

U trenutku eksplozije u rudniku, koji se nalazi na oko 3.500 kilometara istočno od Moskve, bilo je 285 ljudi, ali je većina uspela da se spasi.

Zamenik generalnog tužioca Rusije Dmitrij Demešin rekao je da je eksplozija metana uzrok tragedije.

„Najverovatnije je to bila eksplozija metana izazvana činjenicom da je došlo do neke vrste varnice koja je izazvala eksploziju i dinamički udar", rekao je.

Prema saopštenju Ministarstva za vanredne situacije, spasioci su krenuli u potragu za rudarima.

Jedna grupa, koju je činilo šestoro ljudi, prestala je da komunicira.

Potom su na površinu izvučena tela trojice spasilaca.

„Nažalost, spasioci su među žrtvama. Nisu imali dovoljno kiseonika u bocama. Njihova tela su pronađena", rekao je Interfaksu izvor u Hitnoj pomoći grada Belova.

Još trojica spasilaca su u međuvremenu preminuli.

Predstavnici Ministarstva za vanredne situacije ranije su saopštili da su morali da obustave akciju potrage do jutra, pošto je koncentracija metana u rudniku rasla.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da se nada da će „uspeti da spasu što više ljudi", opisujući ovu nesreću kao „veliku tragediju".

Najveće rudarske nesreće na svijetu od Kine, Francuske, Turske do BiH

U rudniku Soma u Turskoj jučer popodne je izbio požar u trenutku kada je u rudniku radilo 787 rudara. Poginulo je najmanje 205, a povrijeđeno 86 rudara. To ipak nije najveća rudarska nesreća u svijetu, jer je u nesreći u rudniku Honkeiko u Kini 26. aprila 1942. godine poginulo 1.549 osoba.

Prema podacima do kojih je došao novinar Anadolije, u 12 najvećih rudarskih nesreća u svijetu poginulo je 6.811 rudara.

Rudarske nesreće najčešće se dešavaju zbog problema sa plinom, eksplozije metana, trovanja ugljen-monoksidom i zbog velike koncentracije ugljene prašine.

Nakon najveće rudarske nesreće u svijetu iz 1942. godine u Kini, slijedi tragična nesreća u rudniku Courrieres u Francuskoj 10. marta 1906. godine u kojoj je poginulo 1.099 osoba, a zaim rudarska nesreća u Mitsubishi Hojyo u Japanu 15. decembra 1914. godine u kojoj je poginulo 687 osoba.

Među najvećim rudarskim nesrećama je i nesreća u rudniku Laobaidong u kineskoj pokrajini Shanzi koja se desila 9. maja 1960. godine kada su poginule 684 osobe kao i nesreća u rudniku Mitsui Miike u Japanu 9. novembra 1963. godine u kojoj je smrtno stradalo 458 rudara, dok je 833 povrijeđeno.

Također, u kobnoj nesreći u rudniku Senghenydd u Velikoj Britaniji 14. oktobra 1913. godine poginulo je 439 osoba dok je u rudarskoj nesreći u rudniku Wankie u Zimbabveu, koja se desila 6. juna 1972. godine, poginulo 426 rudara.

Slijedi nesreća u rudniku Dhori u pokrajini Jharkhand u Indiji 28. maja 1965. godine kada je poginulo 375 rudara, nesreća u rudniku Chasnala u Indiji, koja se desila 27. decembra 1975. godine, kada su poginula 372 rudara, zaim rudarska nesreća u Oaksu u Engleskoj 12. decembra 1866. godine sa 361 poginulih rudara i nesreća u rudniku Monongah u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koja se dogodila 6. decembra 1907. godine, a u kojoj je poginuo 361 rudar.

S druge strane, najveća rudarska nesreća u historiji bivše Jugoslavije desila se 26. augusta 1990. godine  u rudniku Dobrnja-Mramor kod Tuzle nekoliko sati iza ponoći, kada je u strašnoj eksploziji poginulo 180 rudara najmlađe smjene ovog rudnika.

 

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI