OD BOLESTI BRUSA VILISA PATI MNOGO SRBA Nakon objave poznatog glumca i naši ljudi se ohrabrili da se jave stručnjacima

Kada su čuli da je u pitanju poremećaj koji se pokazuje tako što ne može da izgovori reči koje su mu na umu, tek tada su se uplašili, jer svakom se bar nekada desilo da reč koja mu je na vrh jezika nikako da izleti.

U potrazi za odgovorima da li je ovo prvi znak da i mi bolujemo, obratili smo se logopedu Milici Ložnjaković.

- Afazija nije poznata u široj populaciji, ali među onima koji od nje pate i njihovim porodicama definitivno jeste. To je poremećaj jezičke komunikacije, izazvan lezijama mozga. Dovodi do poremećaja jezičke funkcije, sa ili bez poremećaja razumevanja. Ipak oni koji ponekad ne mogu da se sete neke reči ne treba da brinu, nije svaka dekoncentracija znak da su bolesni – kaže ona.

Milica Ložnjaković, logoped. Foto:Alo, tock

 

Do ove bolesti, dodaje, dovode različiti faktori, a među najčešćim su povrede mozga:

- Otvorene i zatvorene povrede mozga, tumori, infarkt mozga i druga cerbrovaskularna oštećenja mozga su najčešći uzročnici, kao i demencija.

Bez reči i misli

Bolest može da ima različita lica, a najpoznatija su dva.

- Prema onome što je rečeno o glumcu, rekla bih da se kod njega radi o tipu koji se zove Brokina afazija. Ona dovodi do otežanog govora, ali je razumevanje relativno očuvano. Te osobe jako teško izgovaraju reči i proste rečenice. Naprimer, jedna rečenica može da glasi „ja...radi...pošta“, sa velikim pauzama između reči dok pokušava da se seti i izgovori. S obzirom da to oni jako dobro razumeju i sebe i sve oko sebe, to stanje loše utiče na njihovu psihu, frustrira ih što vide problem, a ne mogu da ga reše – objašnjava Ložnjakovićeva.

Zbog toga je njima jako teško da komuniciraju sa bilo kim.

- Stide se tog svog ponašanja, pa se povlače u sebe, prekidaju kontakte sa prijateljima, a nekada čak i sa porodicom. Zbog toga je porodica izuzetno važna u njihovom tretmanu, kao podrška.

Za dijagnostiku se koristi specijalna aparatura, Foto: Alo, 

Raditi sa takvim ljudima nije lako, ali najvažnije je da pomaka na bolje ima.

- Tim ljudima najteže pada je odlazak u prodavnicu, na pijacu, da plate račune, kada te osnovne aktivnosti ne mogu da obave. Zato na terapiji radimo i na tome, vežbamo kako će izgovarati i kako će da pobede strah – objašnjava ona.

Najvažnije je početi

Da bi se utvrdila bolest neophodno je uraidti nekoliko analiza.

- Potrebno je uraditi skener, magnet, da bi se utvrdili lokalizacija i stepen oštećenja. Nakon toga se rade standardizovani testovi da bi se procenio govor, pa na osnovu toga pravimo plan kako ćemo tretirati problem. Za svaki osobu se pravi individualni plan.

Na kraju, kaže, veliki problem u društvu je što se oni koji imaju problem, odnosno njihova porodica, ne jave lekarui logopedu na vreme, iz različitih razloga. Nekima je teško da priznaju, neki se nadaju da će se sve vratiti samo od sebe,

- U našoj sredini mnogi misle da je logoped samo za decu, pa ne dođu na vreme, a za terapiju je bitno da se što ranije krene sa tretmanom – zaključuje Milica Ložnjaković.

 

Salata od reči

Poseban tip afazije odlikuje poremećaj razumevanja, kaže naša sagovornica.

Alo, Shutterstock

- Oni mogu da produkuju reči, očuvana je artikulacija, ali često kažemo da oni izgovaraju salatu od reči. Samo pričaju, ređaju reči jednu za drugom, često reči bez značenja, izmišljene, pa takav govor nazivamo salata od reči, jer je sve izmešano.

 

Obolevaju i deca

Afaziju mogu imati i deca, i kod njih postoji dve vrste. Kako navodi naša sagovornica, razvojna afazija nastaje usled nekog problema koji se desio dok je beba bila još u maminom stomaku ili neposredno po rođenju.

Alo, Shutterstock

- Druga vrsta je ona koja se javlja usled neke povrede, epilepsije, tumora kod deteta, kada je govor već postojao.

 

Brus Vilis nije jedini koji je obelodanio problem

Šeron Stoun

Alo, Shutterstock

Slavna glumica Šeron Stoun se 2001. godine,kada je imala 43 godine srušila u svom domu zbog aneurizme mozga i pretrpela je naknadno cerebralno krvarenje koje je trajalo devet dana. Kad je otpuštena iz bolnice, izgubila je sposobnost čitanja i razvila je probleme s govorom, uključujući mucanje.

Emilija Klark

Alo, Shutterstock

Nedugo nakon što je završila snimanje prve sezone "Igre prestola" 2011. godine, Emilija Klark je vežbala sa svojim trenerom kada je doživela bolnu glavobolju za koju kaže da je osećala kao da joj elastična traka stiska mozak.

Svoje iskustvo subarahnoidalnog krvarenja, neuobičajene vrste moždanog udara uzrokovanog krvarenjem na površini mozga, podelila je u prošlogodišnjem eseju koji je napisala za The New Yorker.

Dik Klark

Alo, Shutterstock

Voditelj Dik Klark doživeo je moždani udar u decembru 2004, koji ga je ostavio paralizovanim na desnoj strani, a takođe je doživeo i afaziju. Nakon toga nastavio je da odrađuje svoju ulogu voditelja sve do svoje smrti, 2012. godine.

- Dik Klark pokazao je svetu da ljudi mogu da imaju moždani udar i da i dalje mogu da funkcionišu - rekao je za Los Angeles Times dr Robert Tompson.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI