Susret s mrtvom stoperkom na magistrali! Narodna verovanja ili stvarnost od kojih podilazi jeza i ledi se krv u žilama?
Školski drugari iz Čajetine, Đorđe Žilović i David Kolaković od detinjstva su voleli da pričaju horor priče i legende iz svog kraja u društvu. Svoju strast pretočili su u pravu umetnost godinama kasnije i to gotovo neplanirano – počeli su da snimaju horor filmove i to po motivima iz srpske tradicije i posebno legendi iz Zlatiborskog kraja.
Sada već davne 2014. godine David i Đorđe rešili su da uz pomoć štapa i kanapa amaterski snime kratkometražni film na osnovu legende o vilinskim kolima i misterioznim događajima.
- Još kao dečaci u osnovnoj školi voleli smo da pričamo te strašne priče. Kada smo odrasli, David se zaposlio na televiziji, inače se zanimao za montažu, za režiju, došli smo na ideju da snimimo kratkometražni film. To smo i uradili i snimili film o čoveku koji odlazi usamljen u staru napuštenu kuću, gde ga usred noći budi vilinsko kolo u koje on ulazi... dalje se priča razvija kao u čuvenoj legendi – kaže Đorđe za Alo!
Ova priča doživela je veliki uspeh kako na Jutjubu, gde su je mladi umetnici postavili, ali sasvim slučajno i na jednom festivalu.
- Da ne bude da nismo pokušali, poslali smo film na Festival amaterskog filma u Beogradu, gde smo osvojili glavnu nagradu u jednoj kategoriji.
Nakon prvog dela i mnogobrojnih pohvala, trebalo je snimiti drugi deo istog filma, međutim, svakodnevne obaveze nisu dozvoljavale umetnicima da rade.
- Jedne večeri David se prosto naljutio i rekao mi: „Šta više čekaš, napiši taj scenario“ i ja sam mu obećao da će ujutru da ima na stolu osnovu za novi film. Tako se i desilo, kao da sam pozvao inspiraciju, pisao sam cele noći i do ujutru je bilo gotovo. Kasnije smo, naravno, sve dorađivali, ali bili smo spremni za snimanje novog filma – seća se Đorđe.
Upravo ovaj deo toliko je oduševio publiku da su četiri projekcije u prva dva dana prikazivanja lokalnom bioskopu bile potpuno popunjene, a onda je usledilo i lepo iznenađenje.
- Pozvala nas je jedna produkcijska kuća iz Beograda koja trenutno snima film po tom našem, samo na profesionalnom nivou, sa poznatim glumcima, celom ekipom i svim potrebnim sredstvima. To je zaista velika stvar i jesmo ponosni – kaže Đorđe.
Kako vole da istaknu, Đorđu i Davidu glavno oružje je entuzijazam, a ideja im ne manjka, pa su se opet upustili u novi poduhvat od kojeg se publici diže kosa na glavi.
- Želeli smo da ekranizujemo jednu legendu koja se prenosi sa kolena na koleno pod nazivom stoperka, a potiče upravo iz zapadne Srbije. Naime, odavno se priča da je jednog vozača, koji je vozio magistralom po snežnoj mećavi, stopirala devojka. On je stao i povezao ju je i na kraju vožnje ostavio gde je rekla da živi. Nakon nekoliko dana, došao je po svoju jaknu, a na kućnom pragu ga je dočekao njen otac. „Nisi ni prvi ni poslednji koji dolazi sa sličnom pričom, ali moja ćerka je poginula pre 15 godina“ rekao je čovek i odveo mladića na groblje, gde su našli jaknu koju je pozajmio misterioznoj stoperki – objašnjava Đorđe.
Kako bi sve prikazali autentično, snimali su po izuzetno surovim vremenskim uslovima, velikim snegovima i na debelom minusu, tipičnim za Zlatibor u jeku zime.
- Ono što ovu priču čini tako živom i fantastičnom jesu glumci koji su je izneli na najbolji mogući način. Realizacija projekta bila je veoma teška i pojedine scene su bile izuzetno zahtevne. Snalazili smo se na razne načine kako bi radnju dočarali na pravi način. Kupili smo čak za 200 evra jedan stari automobil kako bismo snimili scenu u filmu da sleće niz liticu – rekao je David Kolaković.
Veliki planovi velikih talenata
Plan ovih talentovanih momaka jeste da snime omnibus od četiri priče koje povezuje jedna nit. Ono što je sigurno jeste da su odabrali teme za još dve priče, jedna je kaubojac, a druga će svakako biti komedija. Ono od čega zavisi ovaj omnibus, kako kažu, svakako jesu materijalna sredstva.
Kredit za snimanje
Za snimanje drugog dugometražnog dela započelo je 2016. godine, a režiser David Kolaković je podigao kredit, jer pored volje i rada, nisu imali mnogo toga da ulože.
- Mi smo dokaz da kada je dobar tim i dobra priča, projekat može biti ostvaren bez obzira na sve poteškoće. Film ima težinu zato što smo u njega uložili mnogo truda, rada i snalazili smo se na sve načine - izjavio je David.
Vile iz komšiluka
Glavni likovi u svim filmovima su prijatelji i poznanici scenariste i režisera, a pomoć su potražili i od glumaca iz užičkog Narodnog pozorišta.
- U prvom delu nam je glavni lik tumačio drugar Blagoje Radišić, u drugom njegov brat Teodor Đenić. Vile su nam dve devojke iz Čajetine koje inače imaju dugu kosu, a to su bliznakinje Dejana i Dijana Derlić. Sve su to amateri koji su se jednostavno mnogo potrudili i dobro snašli i mi smo im prezahvalni – kaže za Alo! scenarista Đorđe Žilović.
Zlo i naopako
U prethodnom hororu tokom snimanja, koje je trajalo oko dve i po godine, sve što je moglo poći naopako ovaj mladi tim kao da nije zaobilazilo.
- Dugo smo snimali na Semegnjevu gde je debeli minus ledio sve pred sobom, pa tako i našu opremu. Zaleđen nam je bio kran, ali i kamera na kojoj se dugme od hladnoće ukočilo, pa je snimala 24 sata pošto nije mogla da se ugasi. Kamion s konjima nam je sleteo s puta, jedva smo ih izvukli, a za snimanje ratne scene shvatili smo da nemamo krv, pa smo zaklali ovcu koju su nam dali seljaci. Kada je snimanje filma završeno, shvatili smo sa kakvim izazovom smo se zapravo uhvatili ukoštac i koliko je zaista bilo teško, ali bitno je da smo uspeli - priseća se David.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)