DA SE NE ZABORAVI Zoran Perović, heroj bitke na Košarama, sa ranjenom glavom nastavio da se bori!

Prošle su 23 godine od bitke na Košarama, kada su hrabri vojnici Vojske Jugoslavije 67 dana herojski odolevali napadima nadmoćnijeg protivnika i sprečili ga da uđe na teritoriju naše zemlje. Na golobrade mladiće koji su branili karaulu na granici Srbije i Albanije tada su se zajedničkim snagama ustremili teroristička OVK, regularna vojska Albanije, plaćenici, i NATO pakt, koji ih je danonoćno bombardovao.

U jednoj od najstrašnijih i najslavnijih borbi u našoj istoriji život je izgubilo 108 junaka, koji su dali život da agresorska čizma ne bi kročila na našu dedovinu.

Dali život za Srbiju

Jedan od naših heroja, Zoran Perović iz čačanskog sela Ostra preživeo je ovu bitku o kojoj se danas uči na časovima istorije. Na Košare je došao kao redovan vojnik, nišandžija. U svojoj ispovesti ovaj junak se i posle više od dve decenije seća svih strahota koje je preživeo, ali i drugara koje je izgubio.

- Pucaju teroristi, gađaju nas "crnom strelom", koja baca dva kilometra, i kad je završena pucnjava, zovemo drugare da pođemo. Jedan se ne javlja, bio je pogođen u kičmu i odmah je umro, već je počeo da se hladi. Drugi je bio živ, pogođen u ključnu kost. Nas četvorica stavili smo ga u šatorsko krilo i nosili tri kilometra do naših položaja. Bio je sumrak, nismo imali konopac, pa nam je krilo izmicalo iz ruku. Morali smo na krajeve da ubacimo kamen ili drvo da ne isklizne iz šake - priseća se Zoran.

Živeo teško, pešačio 22 km kako bi uštedeo za kuću

Javnost je o Zoranu Peroviću saznala pre više godina iz priče novinara Gvozdena Nikolića o jednom skromnom čoveku iz Ostre koji pešice ide u 22 kilometra udaljeni Čačak jer štedi novac da bi počeo da gradi kuću. Nosio je na leđima džak od 40 kilograma koncentrata. Odmah je usledila pomoć sa svih strana. Lokalni privrednici nabavili su poljoprivredne mašine, a grad se postarao za kuću. Zoran danas mirno živi u svom rodnom selu i ostaće upamćen kao neko ko se nikada nije požalio na svoju sudbinu.

Perović pamti i dan kada je ranjen, kao i činjenicu da je želja da se odbrani domovina kod svakog od naših vojnika bila toliko jaka da se on samo dan nakon buđenja iz kome vratio na front.

- Drugog dana borbi bio sam u krevetu u jednoj kući gde smo bili smešteni, kad su počele da padaju bombe. NATO nas je zasuo kasetnim bombama. Prvo pukne jedna, pa onda još pet za njom. U jednom trenutku na glavu mi se obrušila greda. Srušio sam se. Samo sam utonuo u mrak i dva dana ležao u komi, u poljskoj bolnici. Probudili su me saborci, a bolničari su mi pomogli oko rane na glavi. Zavili su mi ranu, prenoćio sam sedeći, i sutradan odmah otišao na položaj, za nišan trocevca kalibra 20 milimetara. Srećom, izvukao sam se. Još mi zarasla rana stoji na glavi, ušivali su me na više mesta, ukupno 17 kopči. I dan-danas osećam smetnje, česte bolove, muči me nesanica... - iskren je on.

Neravnopravne snage

Prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije i bivši načelnik Uprave pešadije Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore, general-major Milorad Stupar istakao je da su se naši vojnici herojski borili i tako omogućili da dođe do rezolucije 1244.

- Kopnenu vojsku agresora činili su pripadnici OVK, regularne vojne snage Republike Albanije i plaćenici potpomognuti NATO instruktorima. Nisu uspeli da probiju odbranu naših kopnenih snaga i zbog toga smo dobili Rezoluciju UN-a 1244, koja garantuje teritorijalni integritet SRJ-a, a kasnije Srbije. Vojska Srbije i Crne Gore položila je ispit u odbrani zemlje, bez obzira na to što je agresor bio beskonačno nadmoćniji. Za NATO agresora je bio neprihvatljiv broj žrtava koje bi morali podneti da su njihove snage ušle u kopneni boj. Koliko je ta vojska Srbije i Crne Gore bila moćna, pokazuje i činjenica da su posle 42 dana NATO snage razbile Irak, a nas ni posle 78 dana i 22.000 tona sručenih bombi nisu uspeli pomeriti sa položaja. Za razliku od Ukrajinaca, koji se ovih dana brane po gradovima, mi smo naše položaje branili na granici sa Albanijom i nismo se pomakli ni za pedalj. Neprijatelj se 1999. godine iznenadio jedinstvenim otporom našeg stanovništva i vojske - decidiran je Stupar.

Vulin: Ponosan sam što smo sačuvali dela heroja sa Košara

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin oglasio se povodom godišnjice bitke na Košarama i istakao da je ponosan što je deo vlasti koja je oživela uspomenu na naše heroje.
- Ponosan sam što sam bio saborac Aleksandra Vučića kada smo ratnike sa Košara i Paštrika uveli u udžbenike i sačuvali njihova besmrtna dela u spomenicima, filmovima i nazivima ulica. Ali iznad svega sam ponosan na to što sam deo politike koja naše heroje, našu u agresiji NATO pakta pobijenu decu nije još jednom ubila članstvom u NATO paktu i priznavanjem Kosova - jasan je Vulin.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI