Odluka Saveta za štampu
Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Dragan Đorđević, Tamara Skrozza, Ljiljana Smajlović, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Zorica Višnjić, Vida Petrović Škero, Snežana Andrejević, Jelka Jovanović, Bojan Cvejić i Olivera Milošević, na sednici održanoj 29.4.2021. godine, jednoglasno donosi odluku
Tekstovima „POSLE UZNEMIRAVAJUĆEG SNIMKA IZ OBDANIŠTA GAK odmah naložio: Inspekcija po hitnom postpuku poslata u privatni vrtić Zamak (VIDEO)“, „DIREKTORKI VRTIĆA POZLILO PRED INSPEKTORIMA Hitna pomoć intervenisala u vrtiću ’Zamak’ kada je došla prosvetna inspekcija“, „Obe vaspitačice iz ’vrtića strave’ na Voždovcu dobile otkaz!“, „Inspekcija zatvorila vrtić ’Zamak’ iz kog je isplivao snimak zlostavljanja deteta“ i „NAKON ŠTO JE INSPEKCIJA ZATVORILA VRTIĆ STRAVE Plašimo se da će naša deca ostati na ulici: Oglasili se besni i očajni roditelji“, objavljenim 21, 22, 25. i 26. januara 2021. godine, portal „Alo.rs“ nije prekršio Kodeks novinara Srbije. Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti. OBRAZLOŽENJE Advokati Milice Stanković, majke maloletnog deteta, podneli su žalbu zbog prekršaja tačaka Kodeksa novinara iz poglavlja Poštovanje privatnosti. Kako je navedeno u žalbi, u spornim tekstovima su objavljene fotografije i snimci maloletnog deteta, koje ga, iako su „blurovane“ mogu učiniti prepoznatljivim, najpre roditeljima druge dece iz istog vrtića, a potom i širem krugu ljudi. Zbog toga veruju da prekršen Kodeks u delu koji propisuje da se ni posredno ne sme otkriti identitet žrtve, te da novinar mora da osugura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja fotografije ili snimka sa njegovim likom. Redakcija portala „Alo.rs“ nije odgovorila na žalbu. Komisija je bila jednoglasna u oceni da identitet deteta nije otkriven, odnosno da je redakcija preduzela mere da se dete ne učini prepoznatljivim. Nisu objavljeni nikakvi detalji o njemu – ime, inicijali, pa ni pol, dok su fotografije i snimci koje su objavljeni zamagljene do te mere da dete nije moguće prepoznati. Da su dete mogli da prepoznaju roditelji druge dece, kako se tvrdi u žalbi, Komisija smatra mogućim, ali ne i izvesnim, budući da se u pojediim tekstovima u drugim medijima citiraju roditelji koji kažu da nisu sigurni da li je reč o njihovom detetu, pošto je fotografija mutna, kao i da su, navodno, roditelji izvršili pritisak na upravu vrtića da im saopšti o kom detetu je reč. Zbog toga se čini verovatnijim da su identitet deteta roditelji saznali na neki drugi način, a ne tako što su ga prepoznali na snimcima na ovom portalu. Međutim, čak i u slučaju da jesu, nikako se ne može zaključiti da je, zbog fotografija u medijima identitet deteta mogao biti poznat i širem krugu ljudi, niti da bi dete moglo trpeti bilo kakve posledice tog navodnog prepoznavanja. Komisija smatra da je reč o veoma važnoj temi, ozbiljnom problemu, te da je informisanje čitalaca o tome šta se dešavalo u vrtiću od nesumnjivog javnog interesa (konačno, medijski napisi su i doveli do reagovanja nadležnih službi), te da je bilo potrebno da se sporne fotografije i snimci objave, a da je, kao što je već navedeno, redakcija preduzela neophodne mere da dete ne učini prepoznatljivim. Zbog svega toga je zaključeno da nije prekršen Kodeks novinara Srbije.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)