ZA PLATU OD 1.000 EVRA MORAŠ DA STISNEŠ SRCE Na šta treba da budete spremni ako želite posao u inostranstvu

Prelomila i otišla

- Kap u čaši prelila je situacija u poslednjoj firmi u kojoj sam radila u kojoj je glavnu reč vodila ljubavnica vlasnika koja o poslu nije znala ništa i nakon toga sam rešila da, iako sam magistrirala ekonomiju, sreću potražim u Nemačkoj kao negovateljica, kaže Bojana P.

- Ta firma nije bila izuzetak, opekla sam se prethodno nekoliko puta, čak i u kompanijama za koje nikada ne biste rekli da posluju na taj način da na odluke utiče sujeta direktora, šta će reći sin postavljen za šefa i slično. Završila sam visoke škole, govorim nekoliko jezika i nije mi bilo svejedno da presečem i odlučim da radim kao negovateljica - iskrena je Bojana, i dodaje da je za poslednje dve godine svaka tri meseca odlazila u Nemačku i brinula o bakama i dekama.

- Išla sam preko nekoliko agencija iz Srbije i regiona i sve su bile prilično korektne - ističe Bojana, i dodaje da je zadovoljna zaradom, a i da joj odgovara da je tri meseca potpuno slobodna, a tri meseca „zarobljena“ poslom.

Definisana pravila

Otišao sam da radim pre 20 godina jer sa svojom stručnom spremom mašinbravara jer ovde nisam mogao da ostvarim adekvatnu zaradu, ispričao je Dragan Kresović, vozač u EU.

Foto: privatna arhiva

- Ovo je veoma specifičan posao i sama činjenica da je u EU trenutno izuzetno visok deficit vozača govori takođe u prilog tome. Ono što je dobro je činjenica da su pravila ovog posla u EU jasno definisana, kako unutar firme, tako i van nje, i tu nema odstupanja. Poslodavac se drži dogovora i obaveze prema zaposlenima se ispunjavaju dosledno. Kolege su većinom iz istočne Evrope, jer poslodavcima to više odgovara zato što ne moraju da im nude uslove koje bi morali da ponude vozačima iz EU.

Foto: privatna arhiva

- Ovo nije posao za svakoga i svako bi trebalo da se prvo preispita da li je za to. Odvajanje od porodice i kuće je dosta dugo, privatni život je podređen poslu. Među zaposlenima nas ima sa različitim prethodnim radnim iskustvom i obrazovanjem. Ipak, ono što bih savetovao jeste da ako apliciraju i zaposle se, traže obuku. Naši ljudi ne žele da priznaju da ne znaju sve, a obuka za ovaj posao je nešto drugo, od one bazične dozvole s kojom svi dolaze. Takođe, neka imaju na umu da se posle ovog posla teško bira neki drugi i zato se teško odustaje od njega dugi niz godina - savetuje Dragan.

 

Foto: privatna arhiva

 

Pevanje mušterijama

Marija Milićević kaže da je pre nekoliko godina otišla u SAD i to joj je bilo dragoceno iskustvo.

- Otišla sam na work&travel (posao i putovanje) avanturu. Oduvek sam maštala da otputujem za Ameriku, mislila sam da je to nedostižan san, međutim, kako ljudi i sami kažu, sve što možeš da poželiš, možeš i da ostvariš, pa sam tako i ja, uz pomoć roditelja, ostvarila svoj san. Spakovale smo se dve drugarice i ja, ogromne kofere, jer zaboga, mi ćemo živeti šest meseci u Nju Orleansu uz sav taj džez. Avantura je bila i više nego savršena, jer smo i pored džeziranja, radile i zarađivale za sebe i samim tim naučile da živimo i sa malim i velikim prilivom, ali i da sačuvamo pare - kaže Marija.

- Naš posao je bio specifičan. Radile smo u firmi koja se bavi prodajom poslastica, The Fudgery, koja je imala takvu politiku firme da se svih osam sati peva i smeška (jer su istraživanjem utvrdili da to privlači kupce). Intervju za posao je u bio u Srbiji sa predstavnicima firme iz Amerike, a sastavni deo intervjua je bilo i pevanje. Posao je bio naporan u startu zbog kulturološke razlike, privikavanja na klimu, stvaranja radnog odnosa, ali i odnosa sa kolegama Amerima, koji i ne znaju gde je Srbija i odakle mi to dolazimo. Osim toga, nije nam svaki dan bio baš lep, ali posao ne sme da trpi, pa smo tako celo radno vreme stajale, smeškale se i pevale - kaže Marija, i dodaje da je sve to bilo jedno veliko životno iskustvo, jer smo savladale tremu i strah od javnog nastupa, i naučile da cenimo tuđe a volimo svoje.

 

Foto: privatna arhiva

- Ono što bih svakome rekla jeste da sledi svoje snove, kao što sam i ja, ali da imaju na umu da to ume da bude vrlo teško. Naime, zbog svih razlika i velike udaljenosti od kuće, prvih mesec i po dana meni je bilo mnogo teško, jer sam imala iracionalni strah od nepoznatog, da li ću se i kako snaći, gde ću spavati itd. Odseliti se od svoje kuće i van granica Srbije, posebno otići na potpuno drugi kontinent, veliki je korak, koji zahteva mnogo odricanja i prihvatanja, ali samim tim, tu je i spoznaja sebe. Nisam bila spremna da ostanem i ostvarim svoj život u Nju Orleansu, iako sam imala priliku, samo zato što me ovde čeka topli zagrljaji mojih najbližih, moji prijatelji, a posao i pare možemo naći i ovde - kaže Marija.